Veoma je aktuelna tema promenljivosti ljudskih interesa, odnosno njihove cikličnosti. Drugim rečima, u jednom trenutku istorije glavna zanimacija čovečanstva može da bude tehnologija i materijalni razvoj, ali u nekom drugom trenutku dolazi do prezasićenja i tada postajemo svesni negativnih posledica tog fenomena. Uzmimo za primer početak devetnaestog veka kada je čovečanstvo bilo oduševljeno otkrićem tehnologije konzerviranja hrane u limenkama, dok danas to smatramo nezdravim i ponovo biramo hranu pripremljenu od svežih namirnica. Isto tako, bili smo oduševljeni otkrićem veštačkih đubriva, životom u velikim gradovima, naftnim derivatima, socijalizmom ili demokratijom kao političkim sistemom i raznim drugim stvarima. Danas nam je postala sumnjiva vrednost svega toga.
Šta tada sledi? Promena, zaokret, čovečanstvo kreće u potragu za sasvim drugačijim vrednostima koje će mu se činiti nove, iako će se samo raditi o ponovnom povratku arhetipova koji su u nekom ranijem vremenu pokretali čovečanstvo.
Nije isključeno da će upravo naše vreme, kada je čovek prezasićen gomilom informacija, potrebnih i nepotrebnih proizvoda, kada je kvalitet na gotovo svim poljima života ustupio mesto masovnosti, izneti na videlo jednu gotovo uvek neočekivanu karakteristiku zakona prirode: sposobnost zaokretanja u sasvim drugačijem smeru. Dok su tiho počele da se ruše kule linearnog sagledavanje istorije i evolucije čoveka, stara znanja o cikličnosti ponovo zadobijaju vrednost. U suštini cikličnosti stoji upravo zaokret, mogućnost promene i preporoda. Istorija nam je nebrojeno puta pokazala čovekovu sposobnost da napusti utabane staze i krene novim putevima, bili oni unutrašnji ili spoljašnji.
Za svakog čoveka preporod je nužnost. Preporod stoji iza svakog usavršavanja, iza svake nove spoznaje, iza svakog razvoja i sazrevanja. Postoji sila koja nas neprestano gura da napustimo postojeće stanje i inerciju, da se suočimo sa izazovima i prevaziđemo sopstvena ograničenja. Ne obnavljaju se samo forme, obnavlja se unutrašnja snaga čoveka, njegove moralne vrednosti, budi se svest koja zahteva od njega da se drugačije postavi prema životu. Ta latentna unutrašnja snaga je ključan pokretač svakog ljudskog napretka i duhovne obnove čovečanstva. Preporod je nužan jer ga nalaže sama Priroda. Ljudsko biće je obdareno svešću, mogućnošću da razabira i da bira. Upravo u tome je koren naše slobode i ogromne snage preporađanja koja pokreće točak istorije.
U sledećih nekoliko meseci svedočićemo fenomenu preporoda Prirode. Osmotrimo ga i zapitajmo se o toj čudesnoj sili koja tera pupoljak da se otvori, seme da postane biljka, zmiju da odbaci staru kožu, čoveka da otvori svoje srce i um pred ovom snagom koja ga može dovesti do neslućenih visina. Priroda to želi i radi jer to hoće. Preostaje još da se zapitamo da li to želimo i mi.
Autor: Daliborka Kiković
Izvori fotografija:
Pixabay | File: spring-flower-4042746_1920.jpg | jdblack
Pixabay | File: pedestrians-400811_1280.jpg | B_Me