Zakoni prirode

Svi smo se tokom školovanja susreli sa zakonima prirode. Pod tim pojmom podrazumevaju se određene pravilnosti koje su naučnici istražili, matematički opisali i nazvali ih zakonima. Primeri za to su zakon gravitacije, Njutnovi zakoni kretanja, elektromagnetni zakoni i mnogi drugi. 

Iako sve deluje objašnjeno ili barem objašnjivo, sasvim je logično i da se zapitamo: da li je čovečanstvo otkrilo baš sve zakone?

Kako smo otkrili zakone prirode?

Možda nikada nećemo saznati precizan odgovor na ovo pitanje, ali to ne treba da ograničava našu imaginaciju. Zamislimo da je čovek u nekom trenutku uočio određeni fenomen u prirodi, nešto što je oduvek postojalo iako on toga nije bio svestan – ili možda jeste u određenoj meri, ali tome nije pridavao neko posebno značenje. Jednostavnije rečeno, jabuka je padala na zemlju milionima godina pre nego što smo definisali zakon gravitacije. 

Gledajući na ovaj način, možemo reći da se otkrivanje zakona prirode sastoji od prepoznavanja, opisivanja i objašnjavanja fenomena u određenom istorijskom kontekstu, sa dostupnim sredstvima i metodologijama nekog vremena. Upravo ovo poslednje otvara mogućnost za nova otkrića i tumačenja.   

Samo nekoliko stotina godina unazad, čovek nije mogao da postavi neka pitanja koja mi postavljamo. Osim toga, i ljudska interesovanja su bila drugačija. Uopšteno bi se moglo reći da se nekada čovek više pitao zašto nešto postoji i koja mu je svrha, dok savremen pristup prvenstveno voli da sazna po kojim zakonitostima to funkcioniše. To je zapravo posledica jedne od velikih promena u istoriji ljudskog mišljenja. Od slike u kojoj je sve bilo povezano, međusobno prožeto i vođeno istim Zakonima, stigli smo do specijalizacije, analitike i statistike. Jedinstvo se razbilo i počeli su da se istražuju odvojeni elementi.  

Ipak, „zašto“, u smislu otkrivanja uzroka i traganja za smislom, nikada nije prestalo da postoji. Zbog toga se i pitamo: da li možemo govoriti o nauci kao traganju za smislom života? U nastojanju da pronađemo odgovor na ovo pitanje obratićemo se tradicijama čovečanstva.  

Nauk pre nauke

U tradicionalnom smislu Zakoni prirode nisu zakoni fizike. To su inteligentne sile univerzuma koje deluju na svim planovima prirode bilo da su oni čoveku vidljivi ili nevidljivi. Pogledajmo nekoliko primera.   

Indija

Dharma – širok pojam koji obuhvata kosmički poredak, dužnost i moralni zakon, to je princip koji održava svet. Zanimljivo je da reč dharma – potiče od korena dhr – držati. U najširem smislu to je ono što „drži“ poredak sveta i društva, a istovremeno predstavlja i ispravan način delovanja. Karma je, kao zakon akcije i reakcije, formalna i konkretna primena Dharme koja ima pedagošku funkciju da usmerava i vraća na pravi put. 

Grčka

Temida – božanstvo koje simbolizuje pravdu, božanski poredak i zakon. Njena kćer Dike predstavlja pravdu unutar ljudskih odnosa, pravičan društveni poredak i moralni red u pojedincu. Grčka slika sveta nalaže čoveku da živi i deluje u skladu s božanskim poretkom sveta, jer će inače nastupiti Nemeza, odmazda ili pravedna kazna koja naročito kažnjava ljudsku oholost. 

Logos – kod Heraklita je to večni, univerzalni zakon i princip koji vlada univerzumom, održavajući u njemu red, meru i harmoniju. Logos postoji u samoj prirodi, ali i u čoveku – kao sposobnost razumevanja istine. Čovek može da živi ispravno ukoliko svoj život uskladi s tim kosmičkim zakonom. U suštini, pravda je Logos na delu. 

Kina

Dao – doslovno znači put, ali kod Lao Cea, to je praizvor svega, neusiljeni tok prirode i kosmički red. Mudrost čoveka sastoji se u tome da ne ide protiv tog toka, već da svoje delovanje uskladi s njim. Pravda je stanje u kom je sve u prirodi u ravnoteži. Za Konfucija, Dao je i moralni put čoveka i društva, a živeti u skladu s Daom znači činiti ono što je pravedno u svakoj situaciji, bez obzira na ličnu korist. Lao Ce kaže da kada se izgubi veliki Dao, pojavljuju se „dobrota“ i „pravednost“. (Dao de Đing glava 18) Drugim rečima, kada društvo mora da izmisli stroga pravila morala, zakone i definicije pravde, to je zapravo znak da je prirodna harmonija već narušena.

Egipat

Ma’at – kod starih Egipćana predstavlja istovremeno istinu, pravdu, harmoniju i kosmički poredak. Dužnost vladara je da održava Ma’at, odnosno da sprečava da svet skrene u Ifset – nepravdu, nered i haos. 

Iran 

Aša – pojam koji dolazi iz stare zoroastrijanske tradicije, takođe govori o istini, kosmičkom poretku koji je istovremeno moralni poredak stvarnosti, zasnovan na pravednosti. Suprotnost Aši je Druj – laž, obmana i neistina koje narušavaju moralni i kosmički poredak.

Već vidimo da se u svim ovim tradicijama Pravda pojavljuje kao suštinski Zakon prirode. Ona nije samo mentalni koncept, već obuhvata i naše osećaje, ponašanje i dela.  

Pravda kao princip i unutrašnji zakon

Pojmovi koje smo naveli nemaju potpuno identična značenja, ali svi oni su izraz nastojanja različitih ljudskih grupa da odgovore na pitanje: da li postoji neki dublji red prema kojem se ravnaju i priroda i čovek? 

U suštini, odgovor je jednostavan. Čovek je deo univerzuma i njegovih zakona. Od istoga je sačinjen: i mi smo, kao i sve što postoji, samo trunka zvezdane prašine. U sebi, „u malom“, čovek sadrži sve ono što postoji „u velikom“. 

Pravda stoga ne može da bude neka spoljašnja kategorija prema kojoj bi trebalo da se ravnamo. Ona je unutrašnji senzor koga svi posedujemo, pitanje je samo da li ćemo prema njemu i da živimo. Ako iznutra osećamo Pravdu, onda budimo pravedni, jer je to zahtev našeg unutrašnjeg bića. 

Nauka bez imena

Jedna drevna nauka usmeravala je čoveka ovim putem. Nije se sačuvalo njeno ime, ali radilo se o istinskom znanju koje se moglo razumeti samo ako se živi. U ta davna vremena nije postojala druga vrsta znanja, ovo je bilo jedino. To i nije bilo znanje u današnjem smislu reči. Više je nalikovalo na podsećanje na nešto što u srcu već znamo.   

Kasnije, mnogo kasnije, kada su ljudi počeli da gube sećanje na tu nauku, stari Grci dali su čovečanstvu jednu reč koja treba da ga podseća na to zaboravljeno znanje. Ta reč je Filozofija, a znači ljubav prema mudrosti, a to nije ništa drugo nego put prema istini i pravdi. 

Taj put nije izmislio čovek; nalaže ga sama priroda. On stoji otvoren ispred nas, spreman da otkrije svoja blaga putniku koji odluči da sledi zapoved sopstvenog srca. A to srce kuca u istom ritmu sa Zakonima univerzuma. Zar to nije smisao života?

Autor: Daliborka Kiković

Izvori fotografija:

Pexels | File: pexels-sasha-vukovic-449306304-34128833.jpg
Wikipedia | File:KonarkWheel.jpg
Wikimedia Commons | File: Marcello Bacciarelli – Allegory of Justice –Themis – MP 5511 – National Museum in Warsaw.jpg | BotMultichillT (talk | contribs)
Wikimedia Commons | File: Calligraphic Dao..png | (Magnus Manske) (talk | contribs)
Wikimedia Commons | File: BD Weighing of the Heart.jpg | A. Parrot (talk | contribs)