Zadobiti odvažnost

Problem straha nije nov među ljudima.

Prošlo je već više godina – možda više nego što se usuđujemo da računamo – otkako je čovek izgubio poverenje u samoga sebe, u svoju sudbinu, a time i u sudbinu čovečanstva.

Istorija mu izgleda potpuno strana i ne oseća se njenim graditeljem, već njenom žrtvom. Vreme više nije element nade koji nam omogućava da odvažno krenemo napred sa obnovljenim snovima i kontinuiranim radom; vreme je sada, naprotiv, smrtonosno oružje koje uništava ljude i civilizacije, koje sve nagriza bez ikakve mogućnosti promene nabolje.

Ishod se mogao očekivati i sve nas pogađa u većoj ili manjoj meri.

Čovek je izgubio sposobnost komunikacije – i to usred doba komunikacije. Niko nema poverenja ni u koga; niko se ne usuđuje da kaže istinu o onom šta oseća i misli, a pogotovo niko ne želi da prizna da ponekad nije baš siguran u to što misli i oseća… Danas sve odiše lažnom sigurnošću onoga ko laže, ko se pretvara kako bi sakrio svoj nedostatak unutrašnje i spoljašnje vere.

Zato izbija strah. Strah od istine, strah od obaveze, strah od privrženosti, strah da će nas drugi povrediti, čak i strah od naših nepoznatih reakcija.

Iz straha se više ne izgovaraju svete reči. Zbog straha se više ne rađa zdravo prijateljstvo. Zbog straha umiru najbolji ideali, jer niko ne želi da se založi za njih. Zbog straha se ne usuđujemo da pogledamo druge u oči; strah boji besmislom i neodlučnošću naše fizičke pokrete, strah izgovara dvosmislene i prazne reči koje ni na šta ne obavezuju i dopuštaju da se od svega pobegne…

Ovom strahu od svakodnevnog života pridružio se sada još jedan veći: strah od istorijskih ciklusa. Rođendani su gotovo zlosutan znak; početak nove decenije doneće, sigurno, nove nevolje i komplikacije; približavanje milenijumu je, nema sumnje, znak katastrofalnog kraja… I sve to doprinosi da čovek postane još manji u svojoj unutrašnjoj dimenziji.

Dakle, vreme je da se zauzme suprotan stav. Strah je sinonim za slabost i nedostatak poverenja. Zato je neophodno obnoviti odvažnost: upoznati samog sebe i druge ljude; prosvetliti razumevanje i vratiti se Bogu i istinama sadržanim u prirodi.

Ne treba da nas plaše nove godine, niti nove decenije; ni sve zvezdane konstelacije zajedno ne mogu da pomere ni za trunku čvrstu volju čoveka koji u sebi oseća vatru beskonačnog života.

Nismo slučajnost izgubljena u prostoru. Mi smo deo bogatog lanca uzročnosti koji potiče od Boga.

Pokušaj: posmatraj stvari na ovaj način i izgubićeš strah.

Prihvati ovaj novi način gledanja i bićeš Novi Čovek.