Često se pitamo šta je vredno življenja budući da svaki čas naletimo na onu već čuvenu rečenicu da „to nije vredno truda“. Izgleda kao da nas je život postavio pred dobro opskrbljen izlog iz koga treba da biramo između onih stvari koje su nam važne i onih koje imaju malu ili nikakvu vrednost za nas. Ima nešto u tome. Pažnju nam privlači i činjenica da, šta god da izaberemo, sve podrazumeva muku i napor, a razlika je samo u tome što neke stvari to zavređuju, a druge ne. Dakle, šta je danas vredno truda?
U prvom redu, radi se o rešavanju čovekove egzistencije ovde i sada, u čisto materijalnom smislu. Nadalje, teži se postizanju prijatne nedorečenosti kada su u pitanju osećaji i ideje; duboka osećanja ili razmišljanja donose samo komplikacije koje, razume se, ne rešavaju naše muke. Većina ljudi želi da se prepusti struji, da se prilagodi ustaljenim mišljenjima i da prazninom ispuni prazne sate kako ne bi primetili da su prazni. Stremljenje, istraživanje, upoznavanje samoga sebe, ljubav, prijateljstvo… sve to više „nije u modi“, nije vredno truda, ne služi ničemu u društvu koje gotovo da ne daje vrednost tim dobrobitima.
Međutim, ako malo bolje razmislimo, videćemo da postoje stvari koje su vredele uvek i nastavljaju i dalje da vrede: to su one koje traju, koje ne nestaju za tren, koje su naše saputnice kako danas, tako i sutra. Vredi truda upoznati samoga sebe kao ljudsko biće sa svešću, jer ono što se na ovakav način nauči, sasvim sigurno ostaje trajno i niko nam to ne može oduzeti. Što se više približavamo – putem razuma ili intuicije – važnim istinama koje se tiču stabilnih i važnih ideja, postajemo sigurniji u sebe, a to jeste vredno truda.
Što više upoznajemo i razumemo ljude i njihove probleme, to ćemo više naklonosti i prijateljstava imati među svojim dobrima, a čak i ako ona ne budu uvek trajna, takođe su vredna truda. Posvetiti život nekom zanimanju koje je korisno nama i drugima, znači dati smisao životu, a to isto tako vredi truda, jer traje onoliko koliko i godine našeg života na Zemlji. Sve ovo i mnogo toga još, trajni su elementi koje možemo pronaći u filozofskoj tradiciji svih vremena i mesta. To je nešto što zaista vredi da se živi: filozofija shvaćena kao način života.
Autor: Delija Steinberg Gusman, iz knjige Svakodnevni heroj (El héroe cotidiano) uz dozvolu ustupljeno sajtu www.nova-akropola.rs.
Izvori fotografija:
Pexels| File: pexels-irham-setyaki-6949072
Pexels| File: pexels-alex-azabache-3264735