Vetar je svakodnevna pojava koju dočekujemo sa manje ili više simpatija zavisno od trenutnih raspoloženja. Osim što nam zimi donosi neprijatnosti, a leti željeno osveženje, vetar je izuzetno bitan učesnik sveukupnog Života na planeti Zemlji. Ovim člankom želimo otvoriti vrata razmišljanju o nečemu toliko sveprisutnom i uobičajenom da se možda nikada nismo zapitali, šta je to vetar?

Vetar i nastajanje života

Strujanje vetrova tokom dugih vremenskih ciklusa kruni stene i pomera zemljište sa jednog mesta na drugo. Ovim uticajem tlo postaje raznovrsnije u svom sastavu i stiče sposobnost podržavanja raznovrsnih oblika života. Nekoliko trunki kvarca ili vulkanskog pepela nošenih vetrom stotinama kilometara, biće sastojak tla koji je neophodan da bi na tom mestu nastao određeni oblik života. Poznata je činjenica da prašume Amazona dobijaju značajnu količinu nutrijenata zahvaljujući pesku iz Sahare.

Da bi se život razvio, pored pogodnog tla, potrebna je i klica. Funkciju oprašivanja biljaka obavljaju prvenstveno insekti i pri tome koriste strujanja vazduha poput jedrenjaka na otvorenom moru.

Vetar direktno učestvuje u oprašivanju i raznošenju semena, a određene vrste kao što je maslačak ili javor razvile su „krilca“ uz pomoć kojih njihovo seme može preći velike udaljenosti. Kod složenijih oblika života, funkcija vetra se ispoljava na suptilan način, mirisom. Mirisi su bitan činilac u komunikaciji životinjskog sveta, a vetar je upravo taj koji prenosi „mirisne“ poruke koje mogu upućivati na opasnost ili ljubavni zov.

Seme javora

Kada nastaje jedan oblik života, potrebna mu je voda. Bez vetrova, kiša ne bi dospela u sušna područja bez površinskih isparenja, jer oni su ti koji nose oblake. U podvodnom svetu, takođe duvaju „vetrovi“ koji imaju istu funkciju kao i oni na kopnu. Posredstvom strujanja vode prenosi se kiseonik, hranljive materije i toplota. Osim dubokih morskih struja, postoje i one površinske koje direktno zavise od vetrova. Kao i na kopnu, strujanje vode ili talasi omogućavaju migracije životinja i imaju svoj udeo u održavanju života ispod morske površine. Principi su isti, a paralele očigledne.

Nastanak vetrova

Nameće se pitanje: Čemu vetar duguje život? Na prvi pogled možemo reći da ga pokreće razlika u atmosferskim pritiscima nastala usled razlike u zagrevanju ekvatora i polova. Iz područja “gušće” sredine vazduh se kreće ka području “ređe” sredine ili, drugim rečima, višak i manjak teže ravnoteži. Očigledno je da i vetar svoj život duguje Suncu. Međutim, duguje ga i Zemlji. Kada se Zemlja ne bi rotirala, atmosfera bi cirkulisala isključivo između polova i ekvatora, a vetrovi bi duvali uvek u istom pravcu. Dugoročne posledice takve pojave dovele bi do postepenog gašenja života kakvog poznajemo. Reljef bi postajao sve ravniji, vode bi se usporile i zaustavile, biljni i životinjski svet bi degradirao, a atmosfera bi bila znatno drugačija. Dakle, kao i sva ostala bića na planeti Zemlji, vetar ima dvostruko poreklo: sin je neba i zemlje.

Reč tradicije

Tradicionalno su vetrovi uvek bili vezani uz božanstva neba. Stribog među Slovenima, Vaju u indijskoj ili Eol u grčkoj mitologiji samo su neki primeri. Ako detaljnije istražimo, pronaći ćemo da je vetar „životni dah sveta“, energija ili sam život. Sve što struji povezano je s ovom kosmičkom silom. Za tradicionalno znanje, univerzum je veliko živo biće koje je u neprestanom pokretu jer putuje ka ostvarenju svoje sudbine. U svakodnevnom govoru poželećemo nekome „povoljan vetar“ ili „vetar u leđa“ i to će se uvek odnositi na one vetrove koji struje unutar čoveka omogućujući mu ostvarenje njegovih snova i stremljenja.

Mnoge tradicionalne priče poistovetile su čoveka sa šupljom trskom kroz koju struji vazduh i stvara muziku. Možemo se zapitati šta kroz nas struji ili, drugim rečima, šta nas pokreće? Da li stvaramo harmonične tonove ili samo buku? Kada govorimo, i mi pokrećemo vetar. Naše reči nošene vetrom dopiru do drugih ljudi. Šta u njima bude?

Prikaz Eola, božanstva koje gospodari vetrovima

Osim toga, iza svake izgovorene reči stoje misli koje ih pokreću. Svi božanski glasnici u različitim mitologijama imali su krila da bi mogli preneti poruke između božanskog i ljudskog sveta. Duvaju li kroz nas slični vetrovi? Možda se u vetru skrivaju mnogo dublja znanja o čoveku i univerzumu nego što možemo i pretpostaviti.

Jedna od osobina života je upravo strujanje, a poreklo ove cirkulacije je u Suncu, barem kada je reč o našem Sunčevom sistemu. Međutim, šta pokreće Sunce? Šta pokreće Univerzum? Pitanja je bezbroj.

Ipak, postoji nešto od čega možemo krenuti. Ono što je sigurno je da ništa u prirodi ne može da živi samo i izolovano od svega ostalog. Čitava je priroda povezana strujom jednog jedinstvenog života, a na nama je da razapnemo svoja unutrašnja jedra i uhvatimo njegov dah. Tada će sve ono što nam se čini različito i nepovezano u našem životu, početi da pronalazi svoje mesto u velikom jedinstvu, i konačno, u veličanstvenoj harmoniji univerzuma.

Autor: Marko Čumić

Izvori fotografija: