Ono što je bogom dano nazivamo ljudskom prirodom. Ispunjavanje zakona naše, ljudske prirode, jeste ono što nazivamo moralnim zakonom. Negovanje moralnog zakona jeste ono što nazivamo kulturom.
Moralni zakon je zakon čije delovanje ne možemo izbeći ni u jednom trenutku naše egzistencije. Zakon koji možemo izbeći nije moralni zakon. Stoga moralni čovek (ili viši čovek) bdi vredno nad onim što očima ne može da vidi i plaši se, pun strahopoštovanja prema onome što ušima ne može da čuje.
Ne postoji ništa očiglednije od onog što ne može očima da se vidi i ništa opipljivije od onoga što ne može čulima da se oseti. Stoga moralan čovek bdije nad svojim skrivenim mislima.
Dok se strasti, kao što su radost, ljutnja, bol i zadovoljstvo, ne razbude, to je naša središna bit ili moralno biće (čung). Kada se te strasti razbude i svaka od njih i sve zajedno dostignu svoju (odgovarajuću) meru i stepen, to je sklad ili moralni poredak (ho). Naša središna bit ili moralno biće je velika osnova postojanja, a sklad ili moralni poredak je univerzalni zakon u svetu.
Kada se naša istinska središna bit i sklad ostvare, svemir tada postaje kosmos i sve stvari postižu svoj puni razvitak i rast.
Cece, odlomak iz dela: Izabrani spisi – Laoce, Čuangce, Konfucije, Prosveta, Beograd, 2006.
Izvori slika:
Wikimedia Commons |PericlesofAthens | File:Gentlemen in conversation, Eastern Han Dynasty.jpg