Utine ili male ušare, Asio otus, su jedna je od deset vrsta sova koje žive u Srbiji. Prepoznatljive su po uškama – uspravnim čupercima na vrhu glave. Utina je sova srednje veličine, dužine tela od 31 do 40 cm, sa rasponom krila od 85 do 100 cm. U prirodi se gnezdi u drveću, a zime provodi u gradovima i selima u neposrednoj blizini čoveka. Smeđesivo perje sa tamnim šarama omogućava joj da ostane neprimećena u krošnjama drveća. Dan provodi mirujući dok noću lovi. Osnovna hrana ušara su mali glodari, naročito voluharice i miševi. Na taj način utine doprinose kontroli njihove populacije i smanjenju prekomerne upotrebe otrova koji ugrožavaju životnu sredinu.
Za razliku od mnogih drugih vrsta sova koje vreme van sezone gnežđenja provode same ili u parovima, utine se tokom zime okupljaju u jata koja mogu brojati i nekoliko stotina primeraka. Jata najčešće borave na četinarima i starom drveću na mestima koja im pružaju zaklon i mir.
Kikinda – zimski dom sova utina
Na teritoriji Vojvodine zabeležena su brojna zimska okupljanja utina. Kikinda je posebno poznata po velikom broju sova koje tokom zime borave u gradskom jezgru. Zašto baš Kikinda? Zato što su u neposrednoj blizini polja i skladišta žita i kukuruza što privlači glodare kojima se sove hrane. Drugi razlog može biti taj što je centar grada prepun starog drveća što je za njih idealno zimsko boravište, zaštićeno od vetrova i uznemiravanja.
Vid koji probija tamu
Rekli smo da su sove noćne ptice. Kako uspevaju da vide u mraku? Njihove očne jabučice su gotovo nepokretne u očnim dupljama i zauzimaju veoma velik deo lobanje. Kao nadoknadu za tu fiksiranost razvile su pokretljivost vrata tako da mogu da rotiraju glavu za približno 270°. Imaju izuzetnu osetljivost na svetlo u noći, ali slabije raspoznaju boje. Ipak, sove ne vide u potpunom mraku, neophodna im je makar minimalna količina svetlosti, kao što je odsjaj zvezda. Zenice mogu raširiti veoma brzo što im omogućava da vide pri najmanjem tračku svetla. Rožnjača im je poluloptasto ispupčena, a veliko sočivo s obe strane povijeno, što omogućava da dodatno prikupe rasutu i slabu svetlost. Za razliku od ostalih ptica kojima su oči bočno postavljene, kod sove su one usmerene prema napred što omogućava preklapanje vidnih polja i precizniju procenu udaljenosti. Time se sužava vidokrug, ali se pojačava oštrina vida i povećava osećanje dubine.
Sluh koji čuje ono što oči ne vide
Na ovakav izuzetan vid se nadovezuje i razvijeno čulo sluha. Ove sove imaju asimetrično postavljene ušne otvore što znači da je jedno uho više, a drugo niže što omogućava trodimenzionalno lociranje zvuka. Tome doprinosi i facijalni disk (kružno raspoređeno perja oko lica) koje deluje kao satelitska antena i prikuplja i usmerava zvuk ka ušima. Izuzetna osetljivost na visoke frekvencije, ali i precizno razlikovanje malih vremenskih razmaka u dolasku zvuka im omogućava da lociraju plen samo na osnovu sluha čak i ispod snega ili u potpunom mraku.
Bešumni let
Ono što daje prednost ovim sovama tokom noćnog lova je gotovo nečujan let. Tome doprinosi lagan i čvrst skelet, a i sama ptica je teška oko 350 grama. Priroda ju je obdarila i posebnim letnim perima koja imaju veoma mekanu, gotovo baršunastu površinu, fine resaste rubove, a na prednjoj ivici sitne češljaste zupce što dodatno doprinosi smanjenju zvuka tokom leta.
Prisustvo utina u našim gradovima podseća nas da prirodni svet i čovekov prostor mogu biti skladno povezani. Nije dovoljno da samo upoznamo druge vrste života, već i da čuvamo staništa i podržimo život svih bića s kojima delimo planetu.
Autor: Marina Prolić
ZAŠTO JE ATININA SOVA SIMBOL MUDROSTI?
Stari Grci su za simbol boginje Atine odabrali sovu jer su smatrali da ova ptica najbolje predstavlja njenu arhetipsku mudrost. U ovoj izuzetnoj ptici prepoznali su osobine koje su ih podsećale na vrline koje čovek treba da razvije da bi se mogao nazvati mudracem.
Vid
Na prvi pogled, sova pomalo liči na čovečuljka. Za razliku od većine ptica, njene oči postavljene su slično kao kod čoveka, usmerene pravo napred. Dok mirno stoji, odaje utisak koncentracije i zadubljenosti, kao da je njena svest uvek budna i prisutna. Danju obično ne pokazuje veliko interesovanje za dešavanja oko sebe; svet u kojem se ona savršeno snalazi jeste noć. Upravo ta sposobnost da vidi u mraku i da se snalazi u svetu koji je drugima skriven učinila ju je simbolom mudrosti.
Šta je potrebno da bi se videlo u mraku? Sovi je dovoljna trunka svetlosti. Šta bi ta svetlost bila za čoveka? Onaj plamičak svesti koji može da raste dok ne obasja sve? Ili trajne ljudske vrednosti koje unose jasnoću jer pokazuju smer čak i kada zalutamo u tami?
Sluh
Oči lako mogu i da nas zavedu, ali ono što čujemo dovodi nas u kontakt s unutrašnjim svetom čovekovih vrednosti i namera. Sposobnost čoveka da istinski čuje je jedna vrsta osećaja za drugoga, za mesto, vreme i pravu meru. Zbog toga mudrac radije sluša nego što gleda, jer postoje i suptilna unutrašnja čula kojima možemo opažati, ali tek kada utihne buka sveta. Zar nemamo svi glas savesti? Zar se naše unutrašnje biće ne oglašava neprestano?
Suptilnost
Sova ne stvara buku. Priroda ju je obdarila sposobnošću da bude gotovo neprimetna. Time nas podseća na još jednu osobinu mudraca: on ne galami, ne ističe se i ne hvali samog sebe. Prisutniji je od svih, jer vidi i čuje ono što većini izmiče.
Onaj ko je u sovi prepoznao simbol mudrosti morao je i sam biti veoma mudar!
Autor: Marko Čumić
Izvori fotografija:
Wikimedia Commons | File:Long Eared Owl – Asio otus (50311425352).jpg | User: Юрий Д.К.
Wikimedia Commons | File:500px-2011I30_Muzlja_P1301224_bowls.jpg | User: Stebunik
Wikimedia Commons | File: Búho_chico_(Asio_otus),_Arcos_de_la_Frontera,_Cádiz,_España,_2015-12-08,_DD_05 | User: Poco a poco (talk | contribs)
Wikimedia Commons | File:Athena_owl_Met_09.221.43.jpg | User: Jastrow (talk | contribs)