„Ako prihvatimo da se nalazimo u struji evolucije, moramo uvideti i da su sve okolnosti u kojima se nalazimo prikladne za nas.”
Helena P. Blavatska

Hodati ili prepustiti se

Jedno je prepustiti se, a drugo je hodati sopstvenim snagama. Ovo poslednje, kako je rečeno u zaglavlju, znači prihvatiti da smo deo struje evolucije. To znači uvideti da život ne može da bude skup ponavljajućih i beskorisnih okolnosti od kojih najveći deo prouzrokuje više boli nego zadovoljstva. Ipak, svaki događaj, koliko god banalan može izgledati, poprima posebno značenje i prenosi nam adekvatnu poduku, onu koja nam je potrebna u tom trenutku života.

Šta želim da uradim sa svojim životom?

Svako od nas bi trebalo da je u stanju da odgovori na pitanje šta je to što traži u životu. Nemoguće je hodati ako ne znamo gde želimo da stignemo.

Šta želim da radim sa svojim životom? To je ključno pitanje. A ako u tom smislu nemamo jasnu ideju, kakve pobede nameravamo da ostvarimo?

Kada se postavi cilj, preostaje nam nešto što nije manje važno: da sledimo put. Nije dovoljno gledati u nebo; treba izgraditi stepenište koje će nas do tamo dovesti.

Ovde ulaze u igru mali-veliki ciljevi, svakodnevne pobede, koje će se umožavati i omogućiti nam da stignemo do željenog cilja.

Zašto smo se rodili u ovom svetu baš sada?

Zašto smo se rodili u ovom svetu, u ovom trenutku, a ne u nekom drugom? Zato što je to pravedno, bilo zbog naše lične potrebe za iskustvom ili zbog potrebe da pomognemo drugima iskustvom koje smo možda stekli u drugim vremenima.
Moguće je da smo živeli više puta u raznoraznim okolnostima, u nekima koje su bile dobre i u nekima koje nisu bile toliko dobre, ali uvek ima nešto da se nauči i uradi.
Rodili smo se u najboljem trenutku: sada i ovde, u vremenu i prostoru u kome nam je data mogućnost da delujemo. Tu smo gde nas je dovela naša besmrtna duša.

Tajna malih stvari

Da li možeš da zamisliš da jedan dobar govornik zbrza najveći deo argumenata i reči željan da što pre završi svoje izlaganje? Zar nije mnogo bolji onaj koji zna da govori smireno i sa zadovoljstvom, koji nas primi za ruku i vodi od jedne do druge ideje sve do vrhunca? Da li bismo rekli da su govornikove reči rutinske i dosadne?
Obrati pažnju na male stvari; one imaju svoj sopstveni jezik, svoj sopstveni izraz. U svakoj maloj stvari skriva se velika nada. Budi pažljiv prema sitnicama; ne preziri ih koliko god beznačajne izgledale i koliko god da ih drugi ne zapažaju. Poštuj ih i poštuj sebe: poštuj ono što ti vidiš i ono što znaš da moraš da uradiš; poštuj male stvari skrivene u uglovima vremena i prostora, jer one su nevidljivo uporište za velike stvari.

Darovi života

Svi tražimo nešto od života. Svako, na svoj način, želi da ostvari nešto posebno. Međutim, u svom naivnom neznanju smatramo da nam život duguje taj poklon i da na osnovu same činjenice što postojimo, već imamo pravo da dobijemo.
Ako pretpostavljamo da nam život udeljuje poklone, mogli bismo se suočiti sa sledećim posledicama:
– Poklon nas ništa ne košta. Upravo iz tog razloga, na kraju ćemo tražiti sve više i više.
– Stvari koje nas ništa ne koštaju, ne cenimo. Odnosno, imaju vrednost, ali mi je ne znamo i ne zanima nas.
– Poklonjene stvari povećavaju lažni osećaj vlasništva, onoga što je „moje“.
– Raste i taština jer smo ubeđeni da zaslužujemo to i štošta drugo.
– Poklonjene stvari ne zahtevaju nikakav napor, osim – u najboljem slučaju – da se zahvalimo onom ko nam poklanja.
– Pokloni umanjuju osećaj velikodušnosti. Ko je naviknut da prima, postaje škrt u davanju.

Život i smrt

Život nije okrutna šala nekog boga, ličnog ili bezličnog, koji je odlučio da se zabavlja sa ljudskim bolom. Život je tok energije koji nam omogućuje, omogućio nam je i omogućavaće nam da se izražavamo na hiljade različitih načina kako bismo upotpunili naša iskustva. Upravo iz tog razloga, nije šala doći u manifestovani svet, niti je šala napustiti ga da bismo otišli na druge planove.
Moguće je da pred smrću zadrhtimo iznutra i spolja, ali kada se nađemo pred njom, videćemo da se život nastavlja. Međutim, ne možemo da tražimo od smrti ono što nismo imali u životu: ojačajmo, dakle, naše ideje, naša iskustva, naša duboka osećanja, našu volju, našu sposobnost da prepoznajemo i pamtimo, našu žudnju da nastavimo napred, da se smirenog duha suočimo sa bilo kojom poteškoćom.
Tada ćemo znati kako da pomognemo onima koji umiru i znaćemo kako da krenemo hrabro na vlasitito putovanje.

Život je kao reka

Takođe, trebali bismo učiti i iz života koji neprekidno struji ka svom odredištu. Iako ne poznajemo – i ne možemo da shvatimo – apsolutno značenje svega što se dešava, život prati određeni tok i ritam, poput reke koja se nikada ne zaustavlja…

Život i njegovi plodovi: snažne ideje

Život je uistinu stalno uvežbavanje i usavršavanje. Ipak, istina je takođe da iz te vežbe trebaju proisteći konkretni rezultati: nekoliko snažnih ideja koje će služiti kao temelj našeg života da bismo na njima nastavili da gradimo. Kada te jasne ideje postanu vrednosti koje usmeravaju naša osećanja i ponašanje, stičemo unutrašnju sigurnost onoga ko korača sopstvenim nogama, iako isprobava nove puteve.
Problem je što nemamo nikakvu ideju vodilju, ništa što je zaista naše. Tada je čovek prepušten na milost i nemilost vetrovima mišljenja. U svom nastojanju da udovolji svima i stekne odobravanje okoline, danas će raditi jedno, a sutra drugo, danas će veličati jednu ideju, a sutra protivnu, danas će obznanjivati jedno osećanje, a sutra potpuno suprotno.

medjas

 

Autor: Delija Steinberg Guzman, iz knjige Filozofija za život (Filosofía para vivir) uz dozvolu autora ustupljeno sajtu www.nova-akropola.rs.

Izvori fotografija:

Pixabay |File:escalera-espiral-arquitectura-600468

Pixabay |File:paddle-kayak-canoa-explorar-océano-839814

Pixabay |File:conectar-conexión-luz-apoyo-4836447

Pixabay |File:trekking-senderismo-montañismo-245311