Za proslavu Svetskog dana filozofije 2024. godine izabrali smo krilaticu: Jedinstvo kroz različitost. Na prvi pogled ove dve reči, jedinstvo i različitost, čine se kao dva posve suprotna koncepta, najčešće vezana uz ljudske odnose, iako je ovu temu moguće posmatrati i kroz kosmos, prirodu ili bilo koji drugi tip fenomena. Moramo li birati između jedinstva i različitosti?
Bilo da smo žene ili muškarci, deca ili starci, ili da pripadamo nekoj od stotina drugih podela, ono što nas zaista određuje nije ni jedna od spoljašnjih karakteristika, nego naš unutrašnji svet.
Izbor između različitosti i jedinstva u stvari je fiktivan izbor, jer ako prvo smislimo podelu, a onda krenemo da gledamo kojoj od tih kategorija pripadamo, mi smo već isključili mogućnost sagledavanja iz aspekta celine, odnosno iz jedinstva koje je postojalo pre tih podela.
Do jedinstva će nas dovesti ono najbolje u nama, najviše vrednosti kojima se vodimo u životu. Sve ostalo je različito i menjaće se zavisno od moda, okolnosti, zrelosti i iskustva koje smo stekli. U nekim periodima života nam je veoma važno da budemo drugačiji i da tu različitost izrazimo. Ipak, pitanje je da li tada zaista izražavamo sebe ili samo biramo unutar postojećih mogućnosti koje je neko prethodno osmislio za nas. Ovi „proizvodi“ se često nude pod veoma traženom šifrom slobode.
Poistovećujemo se sa pripadnošću grupi jer mislimo da to tako treba, bilo da je reč o naciji, religiji, stečenom obrazovanju, društvenom statusu, muzici ili omiljenom sportskom klubu i time samo potenciramo različitost. Uz to, postoje još hiljade drugih podela koje svakodnevno naglašavamo jer neki su brzi, a neki spori; neki su spretni, dok su drugi trapavi, neki su pametni, drugi su glupi i tako do beskraja.
Kada bismo nekim čudom uspeli da na jednom mestu okupimo velike učitelje i mudrace svih vremena i da im postavimo neka životno važna pitanja, zar ne postoji realna šansa da bi se oni u svemu bitnom složili i u načelu rekli jedno te isto? Da li bi i moglo da bude drugačije ako su vođeni istim kriterijumom mudrosti? A opet, svako od njih je živeo u svom vremenu i bili su različiti.
Razlike se naglašavaju kada je reč o konkurentskim odnosima, takmičenju, isključivosti ili mišljenju da smo mi ili grupa kojoj pripadamo nužno bolji od ostalih. U današnje vreme imamo još jedan nadasve lažan kriterijum, a to je da količina novca kojom raspolažemo govori i koliko vredimo. Sve što je masovno takođe se smatra vrednim, jer ukoliko mnogo ljudi nešto podržava, to neosporno postaje dokaz vrednosti. Međutim, zar masovnost nije na neki način negacija
svesti i odgovornosti?
Budući da su mudraci poprilično retka pojava u današnjem svetu, ideja jedinstva je gotovo potpuno iščezla iz života. Za nas koji još nismo mudri sasvim je razumljivo da naglasak prvo stavljamo na različitost. Ipak, to samo govori da nas očekuje put transformacije od različitosti ka jedinstvu, jer ako to ne učinimo, ostaćemo isključivi. Drugim rečima, isključićemo sami sebe iz konteksta života i smisla. Zloba, gorčina, mržnja, inaćenje i sukobi samo su neki od izraza pogrešnog shvatanja različitosti. Da li je baš nužno da živimo sa takvim emocijama?
Različitost je prirodna i ima smisla ako dugoročno vodi ka sagledavanju jedinstva. Ne možemo postati svesni jedinstva ako prethodno nismo prihvatili različitost i naučili raspoznavati šta je šta. Tek nakon toga možemo svesno birati ono što ima veću vrednost.
Život je jedinstven, ali se izražava na bezbroj načina, kroz sve struji i sve povezuje. Pronalaženje smisla podrazumeva sposobnost sagledavanja šire slike, a ona je uvek povezana s jedinstvom i celinom.
Prisetimo se za kraj jedne priče koja dolazi iz konfučijanske filozofske tradicije.
Diveći se znanju svog učitelja, učenik oduševljeno reče: „Učitelju, ti toliko mnogo toga znaš“.
Učitelj mu odgovori: „Ne, ja samo imam jednu nit koja sve povezuje“.
Autor: Daliborka Kiković
Izvori fotografija:
- Arhiva NA
- Pixabay | File | dahlia-1642461_640.jpg