Freska „Ples sa Bikom“ (Bull-Leaping Fresco, Toreador Fresco) predstavlja jednu od najpoznatijih zidnih slika pronađenih u gradu Knososu na Kritu, središtu nekadašnje minojske civilizacije – velike civilizacije bronzanog doba. Zajedno sa mnogim drugim freskama oslikanim na veličanstvenim palatama Krita ona nas i danas privlači svojom estetikom, umećem izrade i tajanstvenošću značenja, a svojim simbolizmom nam otvara put i daje ključeve za dublje razumevanje čoveka tog vremena, pa i čoveka danas.

Otkriće

Antički grad Knosos, koji je do svog otkrića važio za mitski, početkom XX veka otkrio je Ser Artur Evans (Sir Arthur Evans), bogati engleski arheolog-amater okružen timom britanskih i grčkih arheologa. Iako su i krajem XIX veka rađena istraživanja na pomenutoj lokaciji, razne okolnosti su dovele do toga da upravo on privede ovaj zamašan posao kraju. Njegovom zaslugom kultura koja je podigla grad Knosos nosi ime Minojska, po kritskom kralju Minosu. Iako mu se prebacuje zbog preterano slobodnog imenovanja građevina i tumačenja njihove namene, kao i intervencija urađenih na originalnim predmetima, činjenica je da je Ser Artur Evans od trenutka otkrivanja Knososa uložio u njegovo istraživanje sve što je imao. Iza njega je ostao obiman istraživački rad u vidu brojnih članaka i knjiga [1].

Rekonstrukcija Knososa

Smatra se da je grad bio naseljen još u sedmom milenijumu, dok se gradnja prvih palata datira na početak drugog milenijuma p.n.e. Tri veka nakon gradnji palata zemljotres potpuno uništava grad, koji je međutim odmah bio i ponovo podignut. Taj period je ujedno i vrhunac minojske civilizacije, ali tokom istog milenijuma ona doživljava i svoj zalazak. Tačan trenutak i uzrok opadanja njene moći i dalje je predmet rasprava, a kao uzroci se najčešće navode prirodne katastrofe izazvane vulkanskim erupcijama i zemljotresima, te jačanje drugih kulturnih centara na Peloponezu i širenje njihovog uticaja.

Po svom otrkiću, grad na svetlo dana iznosi zavidan nivo arhitektonskog umeća minojskih neimara. Prostirući se na preko dvadeset hiljada kvadratnih metara imao je razvijen podzemni sistem vodovoda i kanalizacije kojeg će na tom nivou i na evropskom tlu tek Rimljani ponovo izgraditi hiljadu petsto godina posle. Raspoređen na četiri strane u odnosu na centralno dvorište raspolagao je sa preko hiljadu međusobno povezanih prostorija – kraljevskih odaja, prijemnih dvorana, ritualnih prostora, radionica, skladišta, trezora, vinarija, mlinova… Kako nisu pronađeni ostaci odbrambenih zidina, zaključak je da je grad najverovatnije vršio ulogu religijskog i administrativnog središta, premda postoje i interpretacije po kojima je Knosos predstavljao još zatvoreniji sistem u koji su pristup imali samo sveštenici i dostojanstvenici posebnog ranga.

Na spratu jedne od palata Knososa osvanula je i freska „Ples sa Bikom“. Premeštena u arheološki muzej u Heraklionu na Kritu, ova freska dimenzija 78.2 x 104.5 cm svoj današnji izgled duguje umetnicima koji su radili na njenoj restauraciji i konzervaciji kako bi joj delimično povratili nekadašnji sjaj.

Originalna freska pronađena u jednoj od palata u Knososu, datuovana između 1600. i 1450. godine p.n.e.

Načini izrade

Po svom načinu izrade, freska spada u grupu pravih freski (buon fresco). U pitanju su zidne slike koje nastaju nanošenjem boja direktno na vlažnu podlogu, gde procesom sušenja postaju sastavni deo zida. To ovom tipu freski pruža daleko kraće vreme za izradu u odnosu na štukatura freske (fresco-secco), gde se boje nanose na suvu podlogu. Međutim, to im omogućava značajno veću dugotrajnost.

Boje korišćene u izradi bile su mineralnog porekla, pa se tako crna boja dobijala iz škriljca (ugljenik), crvena iz hematita (gvožđe), bela iz hidrata kreča (kalcijum), žuta iz okera (gvožđe, kalcijum), plava iz silikata bakra, a zelena mešanjem plave i žute boje.

Tumačenja prikaza

Freska prikazuje scenu „plesa“ sa bikom u kome učestvuju tri mlade osobe. Na osnovu, za to vreme tradicionalnog načina prikazivanja muškaraca tamnijim nijansama boja, a žena svetlijim, ali i na osnovu različite odeće, nakita i ukrasa, zaključilo se da s prednje i zadnje strane bika stoje ženske osobe, dok muška osoba izvodi neobičan obrt iznad bika.

Na fresci je uhvaćen trenutak koji teško možemo da zamislimo u stvarnosti. Deluje krajnje opasno i gotovo nemoguće izvesti ovakav „ples“ sa bikom, gde bi se položaj aktera doveo u prikazani odnos. Ako tome dodamo i činjenicu da je bik u punom naletu, što vidimo kroz izduženost i fluidnost njegovih kontura, možemo zaključiti da je podjednako verovatno i da je u pitanju simboličan prikaz. Činjenica koju i sam Ser Artur Evans navodi – postojanje sličnih, teško zamislivih predstava te prikaza gde muškarac sopstvenim snagama u rvačkom zahvatu podiže moćnu životinju iznad sebe – ide u prilog simboličkom značenju freske.

Stoga, današnji istraživači mahom tvrde da se ovakav zahvat nikada nije desio premda dopuštaju mogućnost postojanja izvesnog „sporta“ tog vremena koji bi uključivao izvođenje akrobatskih elemenata sa bikom (taurokathapsia). Upitno je, međutim, da li bi taj „sport“ imao današnji epitet zabave [2]. Imajući u vidu kasnije grčke tradicije (Olimpijske, Panatenajske, Nemejske i druge svečanosti) verovatnije je da su sadržavale određeni ritualni i sveti smisao.

Pretpostavljeni pokreti akrobate – rekonstukcija ser Artura Evansa

Pronađeni su i prikazi koji, čini se, idu u prilog tauromahije (tauromachia) koja završava smrću životinje, poput današnje koride (corrida de torros). No ako pažljivije pogledamo videćemo da u ovom slučaju osoba koja pristupa biku nije matador; ona nosi obeležja i ukrase koji prevazilaze izgled običnog akrobate sa većine drugih prikaza. Svrha samog čina u ovom slučaju poprima drugačiji, ritualniji karakter.

Zahvaljujući finoći i eleganciji prikaza figura na ovoj i sličnim freskama, pretpostavlja se da osobe koje učestvuju u izvedbi nisu neka vrsta gladijatora, treniranih kako bi u specijalno napravljenim arenama oduševljavali publiku svojim umećem, već cvet omladine minojske civilizacije koja, pod religijskim okriljem, izvodi opasne akrobacije sa bikom dokazujući svoju odvažnost, hrabrost i veštinu.

Tumačenju prikaza na fresci možemo da pristupimo sa više strana, uzimajući u obzir istorijske, psihološke, mitske, astronomsko-astrološke i druge karakteristike. Izdvojićemo neka od tumačenja prema kojima freska simbolizuje:

• atletičarski duh koji se gajio među aristokratskom omladinom i kojim se ona podsticala na dokazivanje, sazrevanje, sticanje statusa i održavanje hijerarhije; svojevrsnu inicijaciju
• ukroćenu divlju snagu bika, trijumf čoveka nad životinjom i ovladavanje sirovim snagama prirode
• pobedu duha nad materijom, čovekovih viših aspekata nad nižim animalnim
• izvesnu nepoznatu ceremoniju, ritual ili religijski obred

Valja napomenuti i astronomsko-astrološko tumačenje po kojem freska prikazuje kosmičku dramu gde se Orion suočava sa Bikom dok ga Persej preskače kako bi spasao Andromedu koja ga dočekuje raširenih ruku. S obzirom na nedostatak bilo kakvih obrednih tekstova, epova i natpisa na iskopinama minojske kulture koje bismo umeli da pročitamo, budući da njihovo pismo najvećim delom nije protumačeno [4], ostaje otvoreno pitanje o njihovom poznavanju neba, imenima koja su koristili za sazvežđa i verovanjima i obredima koje su vršili. Nije nam poznat ni intenzitet njihovog kontakta sa narodima Bliskog istoka, čiji uticaj bi mogao da objasni posedovanje složenih astronomskih znanja.

U svetlu ovog tumačenja treba reći i to da je veći deo perioda u kome je delovala minojska civilizacija, između 3650–1450. godine p.n.e, pripadao astrološkoj eri bika (taurus), ako se uzme u obzir precesija zemljine ose, a koja je trajala negde između IV i II milenijuma p.n.e.

Simbolika freske

Bronzana skulptura akrobate koji preskače bika. Minojska kultura, Krit, između 1700-1450 p.n.e, Britanski muzej

Simbol bika igrao je ogromnu ulogu u tadašnjem svetu, a nije zaobišao ni minojsku civilizaciju gde se, poput simbola zmije ili dvosekle sekire (labris), prikazi bika u različitim simboličkim formama mogu naći posvuda naslikani na keramici ili freskama, izliveni u bronzi ili uklesani u kamenu. Često se simbol bika i dvosekle sekire prikazuju zajedno tako da se labris nalazi između rogova bika [5].

Otkriveno je da je motiv bika protkan kroz prikaz plesa sa njim široko rasprostranjen u tadašnjem svetu bronzanog doba. Ovakav i slični prikazi pronađeni su na raznim predmetima uključujući novac, nakit, pečate, figure od različitog materijala, freske, keramiku, prstenje, votivne i druge predmete otkrivene u Egiptu, na Kikladskim ostrvima, u zemljama Male Azije, Hetitskom carstvu, Baktriji, Indiji… Međutim, ne postoje nikakvi pisani dokumenti ili natpisi na nekom od jezika tog doba koje poznajemo, a da objašnjavaju tačnu namenu ovog, verovatno ritualnog, plesa sa bikom.

Koja je stvarna simbolika freske „Ples sa Bikom“? Njen značaj i živa integrisanost u svakodnevicu jedne civilizacije o kojoj malo znamo, svakako govori o važnosti koju je imala za ljude tog vremena. Ako se približimo slici sveta tadašnjeg čoveka, njegovoj uključenosti u prirodu i načinu na koji ju je shvatao, i pokušamo da vidimo čoveka, svet i kosmos njegovim očima, ne zanemarujući jasne istorijske kriterijume, možda ćemo biti korak bliže shvatanju.
Moguće je da nam odgovor dođe i iz nekih drugih disciplina. Već gotovo čitav vek, psiholozi pokušavaju da otkriju tajnu ljudske prirode i proniknu u značenje starih simbola. U Jungovoj analitičkoj simbolici žrtvovanje bika predočava želju za duhovnim životom koji bi čoveku omogućio da savlada svoje primitivne životinjske strasti i koji bi mu, nakon obreda inicijacije, doneo smirenje. (K.G.Jung, „Čovek i njegovi simboli”)
Da li je bik, u tom slučaju, ona nekontrolisana snaga kojom čovek želi da ovlada? Ako je to tako, možda nije potrebno da ubijemo životinju, možda je dovoljno da je krotimo svakoga dana, ili drugim rečima, da naučimo kako da plešemo sa svojim bikom.

medjas

Autor: Vojislav Mokrić

[1]http://sirarthurevans.ashmus.ox.ac.uk/archive/books/, http://digi.ub.uni-heidelberg.de/diglit/evans1930/
[2] – Interesantno je napomenuti i borbu bikova, još jedan „sport“ sa prostora Balkana koji se i danas praktikuje.
[3] – Postoji čak tumačenje po kome freska predstavlja svojevrstan kalendar: http://ancientlights.org/CalendarHouse/.
[4] – Minojski jezik i pismo su prošli kroz više faza u svom razvoju. Najstarije pismo je neprotumačeno, kao i takozvani kretski hijeroglifi koje takođe srećemo, dok je sledeće, Linearno A pismo, delimično protumačeno na osnovu poslednjeg, Linearnog B ili Mikenskog pisma koje je u potpunosti shvaćeno.
[5] – Od retkih mitoloških priča koje su došle do nas preko grčke kulture, a tiču se minojske civilizacije, svakako je najpoznatiji mit o Minotauru, gde opet srećemo dva pomenuta simbola u kombinaciji sa još nekim, između ostalih i lavirintom .

Izvori fotografija:

Ples sa bikom | Fotografija reprodukcije freske u izradi umetničkog ateljea Nova Akropola Beograd
Wikimedia Commons |Mmoyaq| File: Reconstruccio Knossos.jpg
Wikimedia Commons |Johnbod| File: Bull leaping minoan fresco archmus Heraklion (cropped).jpg
Wikimedia Commons |Oltau| File:Stiersprung 01.gif
Wikimedia Commons |Johnbod| File:Bronze sculpture showing an acrobat leaping over a bulls head, Crete, Minoan, about 1700-1450 BC, British Museum (8207269149) (cropped).jpg