Već više puta smo rekli, ali nije suvišno da se ponovi: čovek je bolestan od straha, a najteže posledice ove bolesti ispoljavaju se u novim i sve težim tegobama koje se javljaju iz dana u dan.
Strah je strašna kandža koja se steže oko misli, osećanja i volje, oduzimajući ljudskom biću svaku mogućnost inteligentnog delovanja. Životna aktivnost se svodi na samoodbranu, na beg od svega, na izbegavanje odgovornosti i odluka i na skrivanje kako ne bismo privlačili pažnju. Sivo i sumorno danas prednjače, a to su upravo osobine straha koji je i sam sumoran i siv.
U takvim okolnostima pojavljuje se specifičan način ponašanja: takozvani anti način, koji se protivi svemu što upućuje i na najmanje lično određenje. Sve je loše, jer se prvo ističu nedostaci, a sve veći strah vodi do gubljenja svake mogućnosti da se prepoznaju vrline.
Biti protiv svega – što je isto kao i ne biti ni za šta – novi je patološki izraz straha. Jedino što se smatra pozitivnim je vlastita korist, sopstveno preživljavanje, čak i ako je za to potrebno uništiti sve drugo – što odmah i počinje da se dešava. Kao što je očigledno, radi se o jednom od zastranjenja egoizma u kojem se ja potvrđuje preziranjem svega oko sebe. Ne teži se prevazilaženju zala koja pogađaju svet, već se iz straha ona negiraju i relativizuju, dok se istovremeno glava gura u pesak nedelovanja.
Filozof mora da iskoreni strah, a s njim i sve njegove posledice. Mora naučiti da odvaja dobro od lošeg, mora zastupati svoje ideje i razlikovati ih od onih koje su suprotne, ali uvek s voljom i spremnošću na delovanje. Da bismo bili protiv nečeg, prvo treba imati nekoliko čvrstih i autentičnih ideja. Pre odbacivanja potrebno je prihvatanje. Pre negiranja potrebno je znanje.
Filozof može da prepozna greške i otkrije nedostatke u raznim aspektima koji čine život, međutim, ne zadovoljava se time što na njih ukazuje ili ih se boji, već gorljivo radi da bi poboljšao sve ono što je u njegovim rukama, počevši, prirodno, od sebe samog.
Filozof takođe uočava da osim lošeg uvek postoji i dobro i pozitivno, samo što je ono ponekad uspavano i zatrpano talasima straha i inercije. Kao i o svakoj plemenitoj biljci, o vrlinama se treba starati, treba ih gajiti kako bi se potpuno razvile.
Filozof ne ide protiv života već je u njegovoj službi; prihvata njegove nepredvidive struje i nastoji da dosegne idejnu jasnoću koja će mu omogućiti da živi u svetu. Oni koji su anti-svemu na kraju će postati anti-ljudi, dok filozof smatra ljudsku prirodu neophodnim činiocem u izgradnji novog i boljeg sveta za kojim čeznemo.
Autor: Delija Steinberg Guzman, iz knjige Svakodnevni heroj (El héroe cotidiano) uz dozvolu autora ustupljeno sajtu www.nova-akropola.rs.
Izvori fotografija:
Wikimedia Commons |File: Giambologna sabine.jpg
Pixabay |File:depression-anxiety-sadness-upset-4782718/
Pixabay |File:barefoot-climb-play-child-3569057/