Osvit i sumrak tehnološkog čoveka

Koliko je primena tehnike bila važna za razvoj čovečanstva? Prema samoj definiciji reči, radi se o nizu sredstava pomoću kojih čovek uspeva da vlada materijom. Međutim, tehnički elementi nisu jedini koje treba uzeti u obzir prilikom merenja napretka. Danas smo uronjeni u kult tehnologije u toj meri da doseg i premoć pojedine civilizacije ocenjujemo na osnovu njenog manjeg ili većeg tehnološkog napretka, držeći se pritom čvrsto našeg vlastitog načina života.

Kada obilazimo spomenike drevnih naroda, više nas impresionira otkrivanje sličnosti sa našom tehnologijom nego njihovi religijski i metafizički dosezi. Sa filozofske tačke gledišta, tehnika nije jedini izraz ljudske kulture, već samo jedan od njenih brojnih izraza. Osim toga, postoji i mnogo vrsta tehnike.

Na primer, stari Kinezi su još u drugom milenijumu pre nove ere koristili neku vrstu kompasa, kao i Feničani, ali do prošlog veka mi smo ih izlagali u muzejima ne prepoznajući ih kao takve jer nisu nalikovali onome što mi podrazumevamo pod kompasom.

Kako je čovečanstvo počelo da koristi tehniku? Čovek poseduje brojne mogućnosti da se razvija, da upozna sebe i da ovlada prirodom. Nisu svi narodi pridavali jednaku važnost primeni tehnologije i pogrešno je da posmatramo različite civilizacije samo sa stanovišta razvijenosti ovog aspekta.

Stari kineski kompas

Službena nauka smešta osvit tehnologije u paleolitsko ili neolitsko doba kada je čovek počeo da obrađuje kamen. Napravila je različite klasifikacije na osnovu onoga što su ljudske zajednice izradile, ne uzimajući u obzir i njih same. Zbog tog razloga je teško poznavati smisao tih radova. Uopšteno, od prošlosti vidimo ono što je u površnom kontaktu sa nama i ne gledamo dublje.

Herodot, na primer, u svojih devet knjiga Istorije detaljno opisuje religijski život i kultove pojedinih mesta, a uzgred spominje da je prvi kralj iz dinastije Ptolomejske dinastije imao određenu vrstu barki koje su imale do jedanaest redova vesala. Takođe govori i o velikom časovniku u Aleksandriji koji je prilikom otkucavanja svakog punog sata prikazivao jedan od dvanaest Heraklovih zadataka. Ovi narodi su svakako posedovali elemente napredne tehnologije, ali nisu im pridavali značaj koji im mi danas pridajemo. Svoja znanja i imaginaciju usmeravali su u drugim pravcima i primenjivali na drugim poljima.

Zapitajmo se, da li bismo danas mogli da gradimo gotičke katedrale sa tehnologijom koju posedujemo? Naravno, ali ne gradimo ih jer u tome ne nalazimo smisao.

Tehnologija je u nekom obliku postojala od početaka čovečanstva. Važno je da se osvrnemo na psihološki uticaj tehnologije na nas i naše sopstveno tehnološko otuđenje.

Ima smisla da se zapitamo u kojoj meri naša napredna tehnologija odražava unutrašnji materijalizam, odnosno u kojoj meri prekomerni razvoj tehnologije utiče na nas, čineći nas sve većim materijalistima? Koliko nas tehnologija čini jačima, a koliko nas oslabljuje? Čovek koji se preterano poistoveti sa tehnologijom počinje da stvara zavisnost od ovih materijalnih elemenata, pokrećući to vrzino kolo u kojem čovek stvara tehnologiju, a tehnologija stvara čoveka.

Privlačnost prema tehnologiji s jedne strane i potreba da se od nje pobegne s druge strane, ogleda se u brojnim otkrićima do kojih smo došli, a onda ih potpuno zaboravili, kao da smo ih se na neki način prestrašili i predali ih zaboravu.

Ovo nam pokazuje ciklična gledišta ljudskog bića, da čovek ne misli uvek na isti način, da traži različite aspekte znanja. Pozitivisti su u devetnaestom veku rešili problem istorije postavljajući teoriju istorijskog materijalizma koja je predstavila evoluciju čoveka uzlaznom krivom koja polazi od njegovog početnog stanja divljaštva.

Prema ovoj teoriji, čovek je na početku imao magijski mentalitet i sve je objašnjavao magijom; potom dolazi religiozni čovek koji je prenosio tu tajanstvenu magiju, a odatle se pojavljuje filozofski čovek koji je izvukao niz simbola i apstraktnih pojmova kako bi objasnio prirodu. Konačno, stiže naučni čovek, onaj koji dokazuje i zna.

Međutim, ovu materijalističku teoriju je opovrglo otkriće arheoloških slojeva koji pokazuju da se ispod sloja jedne kulture ne pojavljuje nužno druga manje razvijena. Danas u Americi pored onih ogromnih, precizno i veličanstveno izgrađenih spomenika, susrećemo siromašnog savremenog čoveka koji jedva zarađuje novac fotografisanjem posetilaca pored neke ruševine.

Filozofski gledano, odatle proizlazi, da se čovek kao pojedinac i kao deo čovečanstva uspinje i silazi tokom svoje evolucije.

Danas kao da se nalazimo na ivici skoka u prazno kada je reč o tehnologiji. Ulazimo u fazu u kojoj naš svet više nije zadovoljan tehnologijom jer shvata da ona ne daje odgovore na sva pitanja.

Kada je započela masovna serijska proizvodnja, čovek je bio opčinjen proizvodnim trakama. Međutim, danas ponovo postajemo skloni onome što je čovek neposredno stvorio. Reč je o davanju ljudskog pečata stvarima. Čovek ponovo čezne da bude drugačiji, žudi za humanošću, da se ponovo sjedini sa samim sobom. Umorni smo od velike mašinerije omasovljavanja.

Postajemo sve otvoreniji prema nečemu što je već u nama, ali još ne želimo da ga prihvatimo: da je vreme tehnologije prošlo, da novi humanizam kuca na vrata budućnosti. Čovek se vraća starim izvorima. Danas je sve što se zasniva isključivo na materijalnoj bazi osuđeno na propast, bilo to na političkom, ekonomskom, religioznom ili društvenom polju. Ponovo se rađa individualnost u svakom čoveku koji oseća da ga atmosfera masovnosti guši.

Organizacija poput Nove Akropole koja predlaže filozofski pristup problemima čoveka postaje danas nešto veoma aktuelno, veoma potrebno i praktično.

Čovečanstvu je danas potreban jasan sistem ideja, suživot, razumevanje. Utaživanjem ove žeđi, ostvarićemo našu istorijsku sudbinu.

Moramo naučiti da odvajamo svoje ruke od materije, makar malo po malo. Potrebno je da stvorimo laboratoriju u kojoj ćemo moći da razvijamo nov neophodni humanizam, eliksir života. A sve ono što želi da nas učini delom mase, što želi da nas učini istima, pripada prošlosti, ne budućnosti.

Izdvojeni podaci iz naučnih istraživanja

Naučna otkrića nisu isključivo karakteristika industrijskog doba.

U prošlosti je čovek više puta došao do otkrića koja mi danas nazivamo „modernim“. Priložena tabela, koju je sastavio profesor Fernando Švarc iz Nove Akropole u Francuskoj, podseća na otkrića koja su bila poznata čovečanstvu u prošlosti, da bi vekovima bila zaboravljena, a potom ponovo otkrivena. Ova tabela će navesti čitaoca i na razmišljanje o nebrojenim, danas zaboravljenim znanjima koja još uvek spavaju zakopana u nesvesnom Istorije čekajući svoje novo buđenje.

Naučni i tehnološki koncepti	Poznati u antici	Ponovo otkriveni
Atomska teorija	Uluka Kanada (između VI i II v. p.n.e.) Demokrit (oko 460–370. g. p.n.e.) Leukip (oko 480–420. g. p.n.e.) Epikur (341–270. g. p.n.e.)	Pjer Gasendi (1649. g.) Robert Bojl (1661. g.) Džon Dalton (1805. g.)
Teorija relativnosti	Heraklit (oko 540–480. g. p.n.e.) Zenon iz Eleje (V v. p.n.e.)	Albert Ajnštajn (1916. g.)
Evolucija	Anaksimandar (oko 610–546. g. p.n.e.) Manuov zakonik (oko 200. g. p.n.e.)	Hadže Nasirudin Tusi (Naṣīr al-Dīn al-ūsī) (1201–1274. g.) Čarls Darvin (1859. g.)
Zemlja prepoznata kao planeta	Pitagora (VI v. p.n.e.) Anaksimandar (oko 610–546. g. p.n.e.) Heraklit s Ponta (oko 387–312. g. p.n.e.)	Nikola Kopernik (1473–1543. g.)
Uticaj Meseca na morske mene	Posejdonije (oko 135–51. g. p.n.e.)	Abu Mašar (Abu Ma‘shar al-Balkhi) (VIII v.) Johanes Kepler (1571–1630. g.)
Mesečev sjaj je reflektovana svetlost	Parmenid (rođen oko 544. g. p.n.e.) Anaksagora (V v. p.n.e.) Plutarh (I–II v.)	Galileo Galilej (1610. g.)
Planete dalje od Saturna	Demokrit (oko 460–370. g. p.n.e.) Anaksimen (VI v. p.n.e.) Seneka (I v.)	Uran (1781. g.) Neptun (1846. g.) Pluton (1930. g.)
Galaksija Mlečni put	Demokrit (oko 460–370. g. p.n.e.)	Galileo Galilej (1610. g.)
Meteoriti, kamenje svemira	Diogen iz Apolonije (V v. p.n.e.)	Francuska akademija nauka (1803. g.)
Muzika Sfera	Pitagora (VI v. p.n.e.)	Radio-astronomi Karl Janski i Grote Reber (1930–1940. g.)
Avijacija	Dedal (2500. g. p.n.e.) Car Šun (2255–2205. g. p.n.e.) Ki Kung Ši (1766. g. p.n.e.)	Braća Orvil i Vilbur Rajt (1903. g.)
Turbomlazni motor	Heron iz Aleksandrije (I v.)	Hans fon Ohajn (1939. g.) Frenk Vitl (1941. g.)
Roboti i računari	Dedalovi automati (2500. g. p.n.e.) Mehanizam sa Antikitere (II v. p.n.e.)	Norbert Viner (1950. g.)
Vodoinstalacije i sanitarni čvorovi	Mohendžo Daro, Harapa (2500. g. p.n.e.) Knosos (oko 1900. g. p.n.e.)	XIX v.
Postojanje Amerike	Platon (IV–V v. p.n.e.) Seneka (I v.) Višnu-purana (200. g.)	Bjarni Herjolfson i Lejf Erikson (oko 1000. g.) Kristifor Kolumbo (1492. g.)

Horhe Anhel Livraga

Prevela: Tijana Repajić

Izvori fotografija: