Odisej – Putovanje heroja

Malo je verovatno da ćemo sresti čoveka koji nije čuo za Ilijadu i Odiseju. Još u vreme Stare Grčke se govorilo da je Homer veliki vaspitač Helena, a danas slobodno možemo dodati: i brojnih kasnijih generacija koje su odrastale upravo na ovim mitovima. Zahvaljujući njima, mnogi od nas su se po prvi put susreli s konceptom heroja, tim nezaobilaznim elementom grčke i evropske kulture.

Naše vreme voli mitove, ali im ne pridaje preveliku važnost, jer ipak su to samo priče, a ljudi u životu moraju da se bave važnijim stvarima. Međutim, kako vreme prolazi, sve više postajemo svesni da to nisu samo priče, već modeli za život, jer je slepi Pesnik umeo da u mitsko tkivo utka velike životne istine na takav način da nam se čini da smo potpuno razgolićeni pred njegovim unutrašnjim pogledom.

Nema sumnje da Homer gleda na čoveka kao na biće koje uči, koje se nalazi u procesu razvoja i osvajanja samoga sebe. Poput nekog neprimetnog posmatrača, on je uvek spreman da razotkrije ono što se skriva u unutrašnjim svetovima čoveka. Njegov junak je stalno u pokretu, menja se, uči, i vođen sigurnom rukom našeg pesnika, pobeđuje i ostvaruje svoju sudbinu. Upravo takva sigurnost je ono što nam najviše danas treba.

Odisej je neobičan heroj, nimalo nalik na Herakla, Tezeja ili Ahileja. Njegova snaga nije u mišićima, a ne krasi ga ni osobita lepota ako je suditi po Homerovim opisima. Ono što Odiseja razlikuje od ostalih heroja su njegove mentalne sposobnosti – um koji ga je proslavio i doneo mu najveće muke.

Tome se nije čuditi jer mu je deda po majci bio Hermesov sin Autolik, čovek izuzetne inteligencije, snalažljivosti i dovitljivosti, ali čije veštine su često služile sumnjivim rabotama: prevari i krađi.

Odisej je „povukao“ na dedu, pa je u Ilijadi njegova inteligencija prikazana na bezbroj načina: kroz političku mudrost, govorničku veštinu, sposobnost da vodi ljude i pronalazi nekonvencionalna rešenja: trojanski konj je najpoznatiji primer toga. Ali to nije sve.

Ova pamet i lukavost dovele su do toga da se među Odisejevim osobinama nađu i oholost i preterano poverenje u sopstvenu dovitljivost. On je spreman da manipuliše i da skriva istinu. Homer mudro sugeriše da Odisej toliko veruje svojoj lukavosti da zaboravlja granice koje postavljaju bogovi i sudbina. Tu je i želja za ličnom slavom pa, čak i kada je njegova pamet neupitna, on opet želi da se pročuju njegove zasluge. To je taj čuveni hibris (grč. ὕβρις, hybris), reč koja u staroj Grčkoj označava oholost, obest ili nadmenost; hibris koji nastaje kada čovek poveruje da je iznad zakona, pravde, pa čak i bogova. Ovo nije samo greška u ponašanju, već i greška u shvatanju sveta i samoga sebe. Po prirodnom zakonu, tada nastupa Nemeza – kazna koja vraća na pravi put – kazna koja nije osveta, već mogućnost iskupljenja. Ali, da bi ono bilo moguće, treba priznati greške, upoznati samoga sebe i proći kroz proces pročišćenja.

Ovo bi ukratko bio život, bilo Odisejev, bilo naš ili bilo čiji drugi. Pogledajmo sada šta možemo naučiti od Odiseja.

Nakon deset godina opsade, Grci su konačno uspeli da osvoje Troju i to upravo zahvaljujući Odiseju. Grčki heroji se vraćaju svojim kućama, svi osim Odiseja, kome su život i bogovi namenili drugačije putovanje. Kada kažemo život i bogovi, ne mislimo na neke slepe sile koje se poput stihije obrušavaju na čoveka, već na zakone prirode. Homer često kritikuje Odisejeve postupke čime nagoveštava da će njegova priča morati da ima nastavak jer je svojim postupcima uzrokovao  neravnotežu koja će morati da se izbalansira. Drugim rečima, kada je seme posejano, neminovno će uroditi svojim plodovima. Kako seješ, tako ćeš i žnjeti, kaže narodna mudrost.

Pored toga, ima jedna osobina u ljudskoj prirodi koja nas navodi da razmišljamo kako će jednom, kada rešimo neki problem, ili ostvarimo ono što smo hteli, stići nagrada u vidu mira i zasluženog odmora… Međutim, život obično ima drugačije planove, pa nastupaju druge bitke koje donose nova iskušenja. Nije ih lako prepoznati u početku jer ona nisu, i ne mogu da budu ista kao ranije.

Sve veštine i sposobnosti koje je Odisej pokazao pod zidinama Troje, pokazaće svoje drugo lice. Dok je trajala opsada, Odisej je pred sobom video samo jedan cilj – pobedu u ratu, i zbog toga ne bira sredstva kojima će to i da ostvari. Dalje od toga on ne vidi jasno, kao da je budućnost pred njime zastrta velom.

Ipak, kada se neki cilj ostvari, čovek mora da ide dalje, da ostavi prošlost iza sebe, ali ne pre nego što se s njom suoči. Stiglo je dakle vreme da se preispitaju postupci i izvuku pouke kako bi se oslobodilo mesto za nove pokretače. Ako to ne uradi, čovek ostaje isti, nastavlja po starom i ponavlja iste greške. Drugim rečima, ne može da ide dalje. Upravo to se dešava Odiseju: nakon osvajanja Troje, bogovi mu ne dozvoljavaju da se vrati kući.

Šta je njegov „greh“? Već smo rekli, oholost koja se svodi na mišljenje da je iznad ostalih ljudi, pa čak i bogova. Ipak, snaga bogova se ne meri ljudskom pameću, već božanskim zakonom pravde. Taj zakon moraće Odisej da otkrije korak po korak, a paralelno dok ga otkriva, da prođe kroz unutrašnju transformaciju koga će ga naučiti istinskoj poniznosti.

Homer je udesio da priča polako, ali sigurno, ide u tom smeru. Bogovi ne mrze Odiseja, oni samo sprovode zakon. Bogovi ga nisu napustili, oni mu pomažu, ali samo onda kada je on spreman da ih čuje. Svoj deo mora prvo da odradi sam. Posebno su mu bliski Hermes, glasnik bogova i vodič duša, poznat po svojoj brzini, inteligenciji i rečitosti, kao i Atina, boginja mudrosti i unutrašnjeg rata, velika zaštitnica svih heroja.

Jedno božanstvo ne pokazuje ni najmanje milosti prema Odiseju. To je Posejdon, bog mora, ogromna sila nepoznatog i nepredvidivog. Stari Grci zvali su ga i Enosihthon“ (grč. Ἐνοσίχθων), što znači zemljotresac. On ima moć da izazove oluje, ali i da ih umiri. Odisej će morati da se izbori s tom silom unutar samog sebe, jer ona može da bude i najdublje neznanje i najdublja mudrost.

Mudri Homer, slepac koji ima unutrašnji vid, zna da i Posejdon radi za Odiseja. Niko od nas ne zna odakle dolaze problemi, teškoće i iskušenja u ljudskom životu. Ali dolaze i imaju svrhu da nas izvuku iz inercije i primoraju da pokrenemo svoje najbolje potencijale. Moćna sila života nas na taj način pokreće i usmerava.

Ovaj čudesan trenutak otkriva Odiseja kao Posejdonovog sveštenika. Nakon što je pripitomio njegove snage i ovladao njima, može da bude njihov glasnik, može da prenese poruku da je povratak Itaki, povratak sebi samom, svojoj istinskoj domovini, upravo mudrost za koju se moramo izboriti.

Autor: Daliborka Kiković

Izvori fotografija:

1. Wikimedia Commons:
   1. File: 1894_Photogravure_Ulysses_Cyclops_Myth_Schutzenberger_-_ORIGINAL_PHOTOGRAVURE | User: Tatesic
2. Wikimedia Commons:
   1. File: Athena_appearing_to_Odysseus_to_reveal_the_Island_of_Ithaca_by_Giuseppe_Bottani | User: Shuishouyue
3. Wikimedia Commons:
   1. File: WATERHOUSE__Ulises_y_las_Sirenas_
      (National_Gallery_of_Victoria,_Melbourne,_1891._Óleo_sobre_lienzo,_100.6_x_202_cm)
      | User: Artwork