Sreća je kao tržnica; i često samo ako možeš malo da pričekaš, cene će pasti. A opet, ona je katkad kao Sibilina ponuda: najpre se nudi sva roba, onda se malo-pomalo oduzima, a cena uvek ostaje ista. Jer prilika (kao što poznati stih veli) okreće ćelavu ćupu, kad je već jednom pokazala uvojke spreda a niko ih se nije mašio; ili bar pružati najpre grlić boce da prihvatiš za nj, a potom izbočinu, koju je teško uhvatiti.

Zacelo, nema veće mudrosti nego znati kad treba pokrenuti stvari i pristupiti delu. Opasnosti nisu ništa lakše ako se jednom pokažu lakima, i opasnosti su više varale ljude nego što su na njih nasrtale. Štaviše, bolje je nekim opasnostima izići u sretanje, iako se one ne približavaju, nego i suviše bdeti nad njima; jer ako čovek predugo bdi, sva je prilika da će i zadremati. U drugu ruku pak, biti obmanut predugim senkama (kao što su bili neki kad je mesec bio nisko dole i obasjavao leđa neprijatelja) i opaliti pre vremena, ili preranim pripremanjem pozivati opasnosti da dođu, druga je krajnost. Zrelost ili nezrelost prilike (kao što se veli) valja uvek dobro izmeriti.

 

Fransis Bejkon, Eseji ili saveti politički i moralni, izdavač: Kultura, 1967, Beograd

Izvor fotografije:

Interna arhiva NA Beograd.