Ljubav je uvek kretanje prema onome što nam nedostaje, čežnja za večnim posedovanjem predmeta naše ljubavi. Ona je ono što duši ne da mira i obuzima je sve jače što je bliže izabranom cilju. Ona duši daje krila i uznosi je prema onoj sferi gde je zajedno sa bogovima gledala svet ideja.
Ali ljubav nije samo težnja prema večnom posedovanju dobra ili sreće. U njenoj prirodi je želja da ovekoveči sebe, rađajući u fizičkoj i duhovnoj sferi; kao što kaže Platon, ona mora da rodi lepotu, kako telesno tako i duhovno. I kao što s može biti trudan telesno, može se biti trudan i duhovno. Zahvaljući rađanju, smrtno učestvuje u besmrtnom: telo – produžavanjem ljudskog roda, a duša rođenjem u duhovnoj sferi i unutar i izvan sebe. Filozofski Eros je sposobnost da se zatrudni duhovno i rodi duhovno, da se iz središta duše oslobode, emaniraju lepota, dobro i pravednost, kao što Sunce emanira svetlo, osvetljavajući i dajući život svemu što postoji.
Svako mora da sam prođe kroz porođaj i sam rodi vlastitu besmrtnost. Ali, roditi je moguće samo u lepoti i nalazeći se u dodiru sa lepotom. Atmosfera duhovnosti podstiče dušu na rađanje i zato je važan svet koji nas okružuje. Stoga, kada se primakne lepom, duša je blažena i od radosti se razlije i začinje i rađa; kada se primakne ružnom, zlovoljno se i turobno stisne i smota i ne rađa, već se muči suzdržavajući se od rađanja. (Gozba, 206d).
Blizina duhovnog, vraća dušu samoj sebi. Posmatrajući unutrašnju lepotu, ona rađa lepotu i čini život lepim. Duhovno traženje nije neko teoretsko istraživanje ili unutrašnje emocionalno proživljavanje. Posmatrajući lepo, duša rađa istinsku vrlinu; uspinjući se stepenicama lepote, od lepote stvari preko lepote prirode i zakona, i dalje – prema lepoti učenja, a zatim prema samom Dobru, ona postepeno premošćava ponor koji je odvaja od božanske mudrosti (Gozba, 211c). Ona voli, a njena ljubav je uzdiže prema Bogu, usavršava je, stvara istinskog čoveka u čoveku, istinskog filozofa koji postaje posrednik između bogova i ljudi – Erosa – koji povezuje početak puta i njegov cilj, smrtno i besmrtno, čoveka koji istom merom voli i Boga i čovečanstvo.
Anton Musolin, Platonovi učenje o duši, izdravač: Nova Akropola Beograd, 2012.
Izvori slika:
Wikimedia Commons | Paris 16| File:Psyche revived by cupid’s kiss, Paris 2 October 2011 002.jpg