O filozofiji se sve napisalo, nekad dobro, nekad loše, a ponekad bi jednostavno bila zanemarena kao da se radi o nečem površnom i apsurdnom. U sadašnjem trenutku, u kojem su ljudi smeteni raznim vrstama pritisaka i kada postoji ogroman broj različitih potreba sa kojima treba da se izađe na kraj, činioci toliko važni poput filozofije, uklanjaju se iz školskog sistema i uopšteno iz života. Preovlađuje stav da prvo treba da se napuni stomak i tek tada ćemo imati vremena za razmišljanje. Zar nam nikada nije palo napamet da bi moglo da bude i obrnuto: prvo je potrebno razmišljanje da bismo smislili kako da nahranimo želudac, psihu i um, jer je ljudsko biće jedno nedeljivo jedinstvo.
Na ovaj način, suočavamo se sa paradoksom: fizičko preživljavanje je postalo osnovni cilj; tražimo nove načine da zaradimo za život, dok ostavljamo po strani ono što prividno ne donosi nikakvu dobit. Pohađamo najrazličitije kurseve, učimo stvari koje zaboravljamo ako ih ne primenjujemo. Osim toga, učimo tek najosnovnije stvari i ono što svaki dan moramo ponavljati.
Može se čuti: od filozofije se ne živi. Dakle, niko nas ne uči kako da živimo. Istražujemo načine kako da zaradimo za život, ali ne znamo kako da pristupimo životu niti koju vrednost da mu damo. Na žalost – a statistike to potvrđuju – raste broj samoubistava među mladima kao i broj psiholoških poremećaja koji unose neravnotežu u ljudski život bez obzira koliko on bio materijalno obezbeđen.
Filozofija nas uči kako da živimo. Ne radi se samo o pametnim izlaganjima i knjigama koje verovatno ne uspevaju da shvate ni oni koji su ih napisali. Znanje o tome kako da živimo započinje sa znanjem o tome ko sam ja.
Onaj ko zna šta znači život, sposoban je da se suoči sa njime u svim njegovim aspektima. Ali niko nam nije rekao kako da pronađemo ja koje prebiva u svakome od nas, zbog čega – kako prošlost tako i budućnost – gube perspektivu, a sadašnjost se svede na zadovoljavanje onog neposrednog, ali ne i onog trajnog.
Živimo među ljudima koje ne poznajemo i živimo sa još jednom velikom nepoznanicom: samim sobom. Postoji strah od upoznavanja sebe, možda zato što se bojimo da ćemo otkriti nešto što nam se neće dopasti, možda zato što je malo toga za otkrivanje. Filozofija je ključ za upoznavanje sebe, odnosno, svih elemenata koji sačinjavaju ljudsko biće; ona je ključ za inteligentno sprezanje svih tih faktora. To je mnogo više od psihološke tehnike za pomoć u teškim trenucima; ona omogućuje da se ti teški trenuci pretvore u dobre učitelje, sposobne da reše poteškoće.
Stari su govorili: „Upoznaj samoga sebe i upoznaćeš univerzum“. Dakle, valja nam krenuti od upoznavanja samoga sebe. Ovo je vrednost filozofije; onaj ko poznaje sebe, poznaje svoje snage i svoje slabosti, poznaje svoja sredstva, svoju imaginaciju, kreativnost, otpornost i sposobnost da preživi usred svih oluja i da stvori oazu spokoja u centru oluje.
Nije moguće u nekoliko redaka opisati proces filozofskog napretka. Međutim, dovoljno je za početak da znamo da ćemo bez tog dubokog razmišljanja izgubiti pristup nauci i umetnosti, moralnom integritetu; jednom rečju, mudrosti. Danas nam je, više nego ikada, filozofija potrebna.
Autor: Delija Steinberg Guzman, uvodnik iz Godišnjaka 2022 Međunarodne organizacije Nova Akropola, uz dozvolu autora ustupljeno sajtu www.nova-akropola.rs
Izvori fotografija:
Pexels |File:old-ruins-of-columns-of-medieval-temple-4388164/
Pexels |File:man-in-blue-long-sleeve-shirt-planting-a-tree-11534117/