Najstariji sačuvani primerak tepiha na svetu datira iz V do IV veka pre nove ere i pronađen je tokom arheoloških istraživanja grobnih humaka (1947-1949) poznatih kao Pazırik kurgani na visoravni Ukok u Altajskim planinama u Centralnoj Aziji. Ovaj tepih predstavlja dokaz visokog nivoa tehničke veštine i estetskog senzibiliteta tadašnjih majstora. Pazırik tepih je tkan koristeći životinjske i ljudske figure, kao i biljne i geometrijske motive. Pronađen je u grobnici i izuzetno je dobro očuvan zahvaljujući permafrostu, odnosno vodi koja je prodrla i zamrzla se na niskim temperaturama u tim surovim krajevima. To je omogućilo da se ovaj redak svedok prošlosti konzerviše i sačuva milenijumima sve dok ga nije pronašla grupa ruskih arheologa. U grobnicama Pazirika su osim tepiha pronađeni i ljudski ostaci, zlatni nakit, oružje, odeća, kineska svila, oprema za konje i nameštaj.
Središnji deo tepiha podseća na tablu za igru dame – sastoji se od dvadeset četiri kvadratna polja, raspoređenih od po četiri po širini i šest po dužini. U svakom od tih kvadrata nalaze se biljni motivi sa četiri lista u kojima je prepoznata stilizacija lotosova pupoljka. Ova kompozicija uokvirena je uskom bordurom sa lavovima i grifonima, a njih okružuje šira bordura sa dvadeset i četiri jelena. Najšira bordura sastoji se od figura muškaraca na konjima. Celokupna dimenzija tepiha je 183 x 200 cm.
Pazırik tepih, detalj
Uredna simetrija, izvanredno umeće i složena kompozicija Pazırik tepiha otvara mnoga pitanja. Da li su ga izradili skitski, nomadski pastiri kojima se pripisuju ove grobnice ili je nastao daleko od ovih surovih sibirskih krajeva u nekoj urbanoj sredini? Oprema pronađena u grobnicama svedoči o komunikaciji različitih kultura. Zbog toga i postoji više hipoteza o njegovom poreklu: Centralna Azija, Persija ili Jermenija. Za sada je jasno da je ovaj vuneni tepih rađen tehnikom simetričnog ili takozvanog „turskog“ čvora i to sa neverovatnih 3.600 čvorova po dm 2 .
Verovatno nikada nećemo otkriti ime majstora koji ga je izradio, ni ime pokojnika koga je pratio na njegovom nebeskom putovanju.
Međutim, zajedničko nasleđe čovečanstva govori nam o tepihu kao svetom prostoru, njegova geometrija o uređenosti sveta, šare o vezi vidljivih i nevidljivih svetova.
Ne zaboravimo da je tepih pronađen u grobnici i da zato ne predstavlja samo „najstariji tepih na svetu“, već je njegova funkcija prvenstveno ritualna.
Čuva se u Ermitažu u Sankt Peterburgu kao deo stalne postavke Muzeja. Možda nikada nije trebao ugledati svetlo dana, ali igrom slučaja i dalje je tu pozivajući nas da protumačimo njegove zagonetne simbole.
Autor: Đulten Dvornić
Izvori fotografija:
Wikimedia Commons | File: Pazyryk carpet, user: Schreiber (talk | contribs)