Stari koncept krize potekao od Grka iz klasičnog perioda, danas je aktuelniji nego ikad. Prihvatali mi to ili ne, očigledno je da se nalazimo u krizi, a to znači u trenutku promena, ugaonoj tački odakle se naziru dva moguća smera.
U vremenima krize, odnosno, promena, sve izgleda nestabilno, nesigurnost i sumnja postaju deo svakodnevice i niko se ne upušta u velike poduhvate, jer se nikada ne zna šta će uslediti sutra.
Upravo ti trenuci krize su povoljno tlo za nemilosrdne sukobe među ljudima. Suprotstavljaju se oni koji su na jednoj ili na drugoj strani promene: prvi gledaju prema onome što se ostavlja iza, a drugi gledaju prema onome što donosi sutra. Svako ima brojne i dobre razloge da brani svoj stav, a brani ga metodima koji su svojstveni krizi – nasiljem i nerazumevanjem.
Oni koji nostalgično gledaju u prošlost s prezirom su nazvani konzervativcima i žestoko su kritikovani što ne hrle u avanturu budućnosti. Ipak, oni ne misle da su konzervativni i statični; jednostavno ne žele da odbace sve što se do sada proživelo i nastoje da sakupe korisna iskustva. Žele da sačuvaju sećanja i znanja poput nekoga ko sakuplja blago da bi osigurao sutrašnji život.
Oni koji gledaju jedino prema budućnosti – koju sigurno još uvek ne poznaju – s prezirom su nazvani revolucionarima. Za njih ništa od proživljenog više nema svrhu i preostaje samo neprestana promena, potpuni prekid sa starim i obožavanje onoga što se, budući da je novo, smatra i najboljim. Ipak, oni se ne osećaju revolucionarima u destruktivnom smislu reči, već su došli do zaključka da nijedno od dosad ponuđenih rešenja nije dovelo čovečanstvo do toliko željene sreće. Stoga je logično da se rešenje nalazi u nečem drugačijem od onoga što je bilo poznato do sada, zbog čega sve postojeće formule treba odbaciti kao neupotrebljive.
U krizi, u promeni, kada se nalazimo na istorijskoj prekretnici, teško je videti jasno. Oni koji se nalaze na jednoj ili na drugoj strani, svojim jednostranim gledištima se udaljavaju i ne mogu da doprinesu pronalaženju harmoničnog rešenja.
U krizi, kao filozofi nastojimo da zadržimo – poređenja radi – geometrijsku sliku ugla, s njegova dva kraka koji su različito usmereni, ali ujedinjeni u istoj tački da bi imali smisao.
Bez sumnje, u prošlosti postoje istrošeni i neadekvatni elementi, dokazani neuspehom i neupotrebljivošću; ipak, u prošlosti se sakuplja i bogato iskustvo koje omogućava da se obnove uspesi i izbegnu neuspesi.
U budućnosti će se nesumnjivo ostvarivati velike pobede i ne možemo to zanemariti, jer svi idemo prema njima; ipak, to ne znači da treba prihvatiti da će sve što dolazi biti bolje samo zato što je drugačije.
Iako je istina da se nalazimo u krizi, ona ne može da traje večno. Promena je obnova: to znači podizati danas lepe kapitele na starim i moćnim stubovima prošlosti. Jedino na taj način gradićemo Istoriju.
Izvori fotografija:
Pixabay │ File: athens-greece-acropolis-4835821
Pixabay │ File: fietzfotos-two-way-6367854_1280