Kriza

Stari koncept ,,krize” potekao od Grka iz klasičnog perioda, danas je aktuelniji nego ikad. Prihvatali mi to ili ne, očigledno je da se nalazimo u krizi, a to znači u trenutku promena, ugaonoj tački odakle se naziru dva moguća smera.

U vremenima krize, odnosno, promena, sve izgleda nestabilno, nesigurnost i sumnja postaju deo svakodnevice i niko se ne usuđuje da preduzme velike poduhvate, jer se nikada ne zna šta će uslediti sutra.

Upravo ti trenuci krize su povoljno tle za nemilosrdne sukobe među ljudima.

Suprotstavljaju se oni koji su na jednoj ili na drugoj strani promene: prvi gledaju prema onome što se ostavlja iza, a drugi gledaju prema onome što donosi sutra. Svi imaju brojne i dobre razloge da brane svoj stav; i brane ga metodima koji su svojstveni krizi – nasiljem i nerazumevanjem.

Oni koji nostalgično gledaju u prošlost s prezirom su nazvani ,,konzervativcima” i žestoko su kritikovani što ne hrle u avanturu budućnosti. Ipak, oni ne misle da su ,,konzervativni” i nepomični; jednostavno ne žele da odbace sve ono što se do sada proživelo i nastoje da sakupe korisna iskustva. Žele da sačuvaju sećanja i znanja poput nekoga ko sakuplja blago da bi osigurao sutrašnji život.

Oni koji gledaju jedino prema budućnosti – koju sigurno još uvek ne poznaju – s prezirom su nazvani ,,revolucionarima”. Za njih ništa od proživljenog više nema svrhu i preostaje samo stalna promena, potpuni prekid sa starim i obožavanje onoga za šta se, budući da je novo, pretpostavlja da je i najbolje. Ipak, oni se ne osećaju revolucionarima u destruktivnom smislu reči, već su došli do zaključka da nijedno od do sada ponuđenih rešenja nije dovelo Čovečanstvo do toliko željene sreće. Stoga postaje razumljivo da se rešenje nalazi u nečemu drugačijem od svega što je bilo poznato do sada pa, prema tome, sve formule koje su do sada korišćene treba odbaciti kao nekorisne.

U krizi, u promeni, kada se nalazimo na istorijskoj prekretnici, teško je videti jasno. Oni koji se nalaze, bilo na jednoj ili na drugoj strani, svojim jednostranim gledištima se udaljavaju i ne mogu da doprinesu pronalaženju harmoničnog rešenja.

U krizi, kao filozofi nastojimo da zadržimo – poređenja radi – geometrijsku sliku ugla, sa njegove dve strane koje su suprotno usmerene, ali ujedinjene u temenu da bi imale smisla.

Bez ikakve sumnje, u prošlosti postoje istrošeni i neodgovarajući elementi, testirani kroz neuspeh i manjak korisnosti; ali u prošlosti se takođe sakuplja bogato iskustvo koje omogućuje da se obnove uspesi i izbegnu neuspesi.

U budućnosti će se, nema sumnje, rađati slavna dela i ne možemo da ih zanemarimo, jer svi idemo prema njima; ali to ne znači da treba prihvatiti da će sve što dolazi biti bolje samo zato što je drugačije.

Iako je istina da se nalazimo u krizi, ona ne može da traje večno. Promena je obnova: to je građenje, na temeljima starih i moćnih stubova prošlosti, prelepih kapitela današnjeg dela. Jedino na taj način gradićemo Istoriju.