Iako su mnogi, u brojnim prilikama, govorili o konstruktivnim i destruktivnim kritikama, usudićemo se da se ne složimo s time, jer nam svakodnevno iskustvo pokazuje da su kritike uvek destruktivne. Za to nije kriva sama kritika kao racionalan postupak, već ljudi koji dopuštaju da ih ponesu emocionalni i subjektivni porivi umesto zdravog razuma i razboritosti.
Živimo u svetu koji navlači masku sigurnosti i izvesnosti, ali u dubini svakog ljudskog bića javlja se protivrečnost koja se izražava, više ili manje očigledno, kao nesigurnost, sumnja i strah.
S jedne strane, potencijal za delovanje i stvaranje je značajno smanjen; s druge strane, sposobnost da se razumeju i prevaziđu problemi, ograničena je neznanjem koje vlada na tim poljima pa čovek počinje da se štiti tako što kritikama prikriva svoje strahove i manjak sposobnosti.
Uopšteno, sve je predmet kritike – i to destruktivne – jer što su drugi gori, to se bolje oseća onaj ko se nesvesno brani skrivajući svoje sopstvene nedostatke.
Onaj ko kritikuje automatski se stavlja u poziciju onog ko zna, ko navodno ume da radi bolje od drugih i ima rešenja za sve probleme.
Onaj ko kritikuje nikad se ne trudi da pronađe nešto dobro u bilo čemu i bilo kome, ne opravdava nijednu grešku i ne oprašta ni najmanji propust.
Onaj ko kritikuje veruje da poseduje čitavu istinu, a sebe smatra nepogrešivim. U najboljem slučaju sačuvaće svoje pohvale, duže ili kraće u zavisnosti od potrebe, za osobu, grupu ili društvenu strukturu u kojoj se oseća zaštićen.
Onaj ko kritikuje strogo pazi da svoje ideje ne ostvaruje, jer bi upravo delovanje savršeno jasno pokazalo kako i on sam može da bude predmet istih ili još gorih kritika.
Kritika stvara kritike; iz zlonamernosti proizlazi samo zlonamernost.
Sve ovo navedeno ne znači da treba zatvoriti oči, uši i usta i dopustiti sve ono što iskreno smatramo pogrešnim. Verujemo da postoji način da se ukaže na greške, kao i način da se kritički duh usmeri ka samom sebi u potrazi za usavršavanjem koje bi, makar donekle, opravdalo tu kritiku.
Bez obzira na namerne obmane kojima smo izloženi zbog današnjeg sumanutog ritma života, sigurno je da u svetu i dalje postoje ljudi dobre volje. Nema ništa lepše od toga da se njihova dostignuća prepoznaju i podstaknu.
Ako i ne pronađemo ništa što bi bilo vredno, sigurno je da ne postoji konstruktivnija kritika od toga da prionemo na posao i sami radimo na onome što smatramo dobrim i mogućim. Primer ostaje i dalje najbolja od svih poduka, najbolji model i najpotpuniji argument.
Autor: Delija Steinberg Guzman. Uz dozvolu autora ustupljeno sajtu www.nova-akropola.rs.
Izvori fotografija:
Pixabay |File: donkey-mule-animals-ass-equine-5591272/
Pixabay |File: children-brothers-boys-brother-4894710/