Iako se često govori o konstruktivnim i destruktivnim kritikama, ne bismo se složili s ovom podelom jer svakodnevno iskustvo pokazuje da su kritike uvek destruktivne. Nije problem u samoj kritici kao racionalnom postupku, nego u osobi koja deluje vođena svojim emocionalnim i subjektivnim porivima umesto zdravim razumom.
Živimo u svetu koji nosi masku sigurnosti i pouzdanosti, ali u dubini svakog ljudskog bića primećuju se, više ili manje vidljivo, nesigurnost, sumnja i strah. Mogućnost delovanja i stvaranja je značajno umanjena; sposobnost shvatanja i rešavanja problema smanjena je zbog neznanja koje postoji na tim područjima. Čovek se štiti tako što svoje strahove i nemoć krije ispod maske kritike. Uopšteno govoreći, sve je postalo predmet kritike i to, naravno, destruktivne, jer što su drugi lošiji, to se bolje oseća onaj ko se tako nesvesno brani sakrivajući vlastite nedostatke. Onaj ko kritikuje automatski se stavlja u poziciju onoga koji zna, ko navodno može sve da uradi bolje od drugih i ko ima rešenja za sve probleme.
Onaj ko kritikuje nikada ne pokušava da pronađe bilo šta dobro u bilo čemu i u bilo kome; ne opravdava nijednu grešku; ne oprašta ni najmanji nedostatak. Onaj koji kritikuje uveren je da poseduje potpunu istinu i smatra se oslobođenim od bilo kakve greške. U najboljem slučaju, svoje će pohvale, duže ili kraće, u zavisnosti od potrebe, sačuvati samo za osobu ili društvenu grupu u kojoj se oseća zaštićeno. Onaj ko kritikuje u svakom slučaju dobro pazi da svoje ideje ne počne da primenjuje u praksi, jer je delovanje najbolji način da se uvidi da i on sam može da postane predmet istih ili čak gorih kritika. Kritika rađa kritiku; iz zlonamernosti proizilazi jedino zlonamernost.
Ovo ne znači da treba da zatvorimo oči, uši i usta i da dopuštamo sve ono što zaista smatramo pogrešnim. Verujemo da postoji mnogo mogućnosti da se ukaže na greške, kao i načina da se kritički duh usmeri prema sebi, u potrazi za usavršavanjem koje će u najmanju ruku opravdati takvu kritiku. Uprkos opšteprihvaćenim zabludama kojima robujemo zbog izvitoperenog načina života, sigurno je da na svetu ima ljudi dobre volje. Zasigurno nema ništa lepše od odavanja priznanja ovim ljudima i njihovog podsticanja. Sigurno je takođe i to da, ako i ne pronađemo ništa što bi bilo vredno, nema konstruktivnije kritike nego da sami započnemo rad na nečemu što smatramo dobrim i ostvarivim. Primer nastavlja da bude najbolja od svih poduka, najbolja potvrda i najpoptuniji argument.
Autor: Delija Steinberg Guzman. Uz dozvolu autora ustupljeno sajtu www.nova-akropola.rs.
Izvori fotografija:
Pixabay |File: donkey-mule-animals-ass-equine-5591272/
Pixabay |File: children-brothers-boys-brother-4894710/