Umeti razgovarati
Da bismo razgovarali moramo imati nešto da kažemo… Moramo probuditi pažnju da bismo u svakom trenutku mogli da posegnemo za onim što je deo našeg unutrašnjeg sveta.
Da bismo razgovarali moramo imati jasne ideje, ne zaplićući se u beskorisna ponavljanja; moramo znati kada počinjemo i kada završavamo ono što želimo da kažemo.
Da bismo razgovarali, ne treba da se plašimo ni svojih, a ni tuđih ideja. Upravo razgovor omogućava zdravu razmenu između onih koji znaju da potkrepe svoje poglede, ali ipak nastavljaju da slušaju argumente sagovornika.
Da bismo razgovarali, pre svega je potrebno da umemo da slušamo.
Da bismo mogli da razgovaramo, treba da naučimo da slušamo
Moramo naučiti da slušamo. To ne znači da ćemo biti ćutljivi ili povučeni, već da ćemo pokazati onu izuzetnu osobinu uvažavanja osobe pred sobom, koja želi da uspostavi odnos jednako kao i mi.
Slušanje je umetnost: zahteva da budemo pažljivi, da prepoznajemo vrednost onoga što nam drugi govore, da shvatamo zašto nam govore to što nam govore, da čitamo iz očiju sagovornika dok slušamo njegove reči, da dajemo tihu podršku gestovima koji pokazuju da aktivno učestvujemo u razgovoru.
Slušanje je sposobnost upoređivanja sa onim što mi mislimo i prilika da putem tog poređenja izvažemo sopstvene misli.
Slušati znači uključiti se u pravom trenutku, ne prekidajući grubo sagovornika i ne prelazeći preko njegovih reči. To znači odgovoriti polazeći od onoga što nam je drugi rekao, obrazujući inteligentnu nit kako bi razgovor imao smisao, odnosno, početak, sredinu i kraj.
Slušanje je razumevanje i samorazumevanje…
Onaj ko je sposoban da vodi razgovor, izmenjujući inteligentno svoj govor sa govorom drugih, onaj ko sluša drugoga jednako kao što sluša samoga sebe – pa čak i više – zna da sakuplja blaga u svakom kutku života i svakom njegovom minutu. Razvija opažanje, strpljenje, poštovanje i sposobnost mišljenja.
Najbolji način da naučimo da govorimo jeste da prethodno naučimo da slušamo.
Znati govoriti, znati razgovarati
Iako izgleda da moć govora dolazi iz davnina, čini se da ona i dalje predstavlja nerešeno pitanje za ogroman broj ljudi.
To se ne odnosi na običan svakodnevni jezik kojim se više ili manje razumemo sa ljudima oko nas. U tom smislu, nije potrebno veliko umeće da bismo pronašli par reči koje će omogućiti osnovno preživljavanje.
Teškoće nastaju kada jezik treba da izrazi ono što mislimo i osećamo; kada, pored toga što govorimo, treba da slušamo druge koji takođe govore; kada, konačno, treba da razgovaramo.
Šta znači govoriti? To znači koristiti verbalan jezik kako bi nas drugi razumeli; izražavati se tačnim rečima, ni predugo ni prekratko, sa dovoljnom jasnoćom.
Da bismo to postigli, pre nego što progovorimo, treba da savladamo dve prethodne stepenice: naučiti osećati i naučiti misliti.
Šta znači znati govoriti? Kada naučimo da osećamo i mislimo, tada ćemo znati da to i izrazimo na adekvatan način.
Osim toga, dobro govoriti podrazumeva da znamo da slušamo i razgovaramo.
Znati slušati. Ko zna da neguje svoja osećanja i mišljenja, zna i da sluša ono što izlažu drugi. Moći će da ih razume bolje ili lošije, moći će da učestvuje ili ne, ali znaće da nametne sebi ćutanje neophodno da bi drugi mogli da govore.
Znati slušati znači prepoznati ritam drugoga, uključiti se u pokret njegovog uma i srca. To ne znači, naglašavamo, da neizbežno moramo da se slažemo sa svime što čujemo. To jednostavno znači da vladamo samim sobom, da imamo poštovanja i da smo sposobni za suživot.
Znati razgovarati. To je muzička umetnost u kojoj se kombinuju dva ili više instrumenata. Znati ostaviti prostor za glasove onih koji govore i ne zauzeti sve vreme zvukom sopstvenog glasa. To znači sačekati pravi trenutak da se uvede neka reč, odnosno, ideja ili osećanje, i zastati da se udahne kako bi drugi zasvirali na svojim žicama.
To je teška umetnost koja ne zavisi samo od jednog, jer dvoje ili više nas mora da se usaglasi kako bismo vodili razgovor.
Ali mislimo da je to čudesna umetnost, poznata onom ko zna da vodi svoju osećajnost i rasuđivanje, ko zna da govori, zna da sluša, zna da uči, zna da prenese i zna da komunicira sa drugima.
Govor je u odnosu na razgovor isto što i život u odnosu na suživot.
Umeće razgovora je u odnosu na govor isto što i suživot u odnosu na običan život.
Autor: Delija Steinberg Guzman, iz knjige Filozofija za život (Filosofía para vivir) uz dozvolu autora ustupljeno sajtu www.nova-akropola.rs.
Izvori fotografija:
Pixabay |File:/silhouette-father-and-son-sundown-1082129
Pixabay |File:young-people-forward-uncertainty-737150
Pixabay |File:música-clásica-orquesta-coro-2199085