Nijedno ljudsko biće ne poznaje svoju moralnu snagu dok je ne isproba. Na svetu postoje hiljade ljudi za koje se smatra da su zaslužni i ugledni, samo zato što nikada nisu bili iskušani.
Helena P. Blavatska

Ja mogu! Ja mogu! 

Smisao problema nije da nas slome već da ispitaju našu sposobnost da ih prevaziđemo. Ako iznova i iznova ne pronalazimo način da napredujemo, čak i u najtežim okolnostima, strah će postajati sve veći, a u istoj meri rašće i nesigurnost u samog sebe.

Svaki problem ima rešenje i treba ga pronaći, ali ne može se očekivati da postoji savršeno i definitivno rešenje. Savršeno i definitivno nisu stvarnost ovoga sveta. Postoje više ili manje dobra rešenja koja omogućuju da nastavimo dalje; kasnije, moći ćemo da ih poboljšavamo ili menjamo suočavajući se sa novim problemima koji će se neminovno pojaviti u školi života.

Međutim, moramo pokušati, moramo upotrebiti vlastite snage, moramo se usuditi da krenemo i ne smemo se povlačiti zbog neuspeha. Svako učenje zahteva pokušaje, greške i ispravke, ali koliko mira unosi osećanje da možemo – da te male snage koje su dremale u nama počinju da se ispoljavaju! Ja mogu, ja mogu! Ovo bi trebalo neprestano da sami sebi ponavljamo kako bi snage koje prirodno postoje u čoveku mogle da se izraze.

Umeće postavljanja pitanja i umeće slušanja odgovora

Dobro je postavljati pitanja, ali nije dobro preterivati u tome toliko da postanemo potpuno zavisni od preporuka koje dolaze spolja. Treba da naučimo da postavljamo pitanja sebi i da prvo sami potražimo jedan ili više odgovora; ako ni jedan od njih nije zadovoljavajući, tada treba da se obratimo onome ko može da nam pomogne.

Put istinskog znanja ne gradi se na pitanjima i odgovorima koji se razmenjuju u igri prepiranja bez sadržaja i bez rezultata. Znanje je smireno, odmereno, ostavlja prostor za sagledavanje i unutrašnje usvajanje: svako pitanje predstavlja jedna otvorena vrata, a svaki odgovor je jedno novo biće koji ulazi da bi postalo deo našeg života. Treba ostaviti mesta za odgovor, za biće koje nam daje doprinos vredan da ga uzmemo u obzir.

Hoćemo li pokušati?

Niko ne zna da dobro nešto uradi već u prvom pokušaju. Svima je, čak i najvećim mudracima i učiteljima, bilo potrebno vreme za vežbu i učenje. Svi su oni ispitivali kako se primenjuju učenja – i mi moramo ispitivati, čineći greške koje su svojstvene svakom ko uči; ali takođe i napredujući, korak po korak, kao svako ko svesno pokušava. Ne radi se o automatskom ponavljanju delovanja ni o insistiranju na formalnostima; reč je o tome da radimo ono što smo sebi postavili za zadatak, posmatrajući same sebe spolja, da bismo ispitali i utvrdili jesmo li pogrešili i da li, uprkos greškama, postepeno napredujemo.

Ali, oprez! Iako ponekad mislimo da smo napredovali – a sigurno je da jesmo – to ne znači da ne možemo da se vratimo onim istim greškama koje smo smatrali prevaziđenima. Ne može nas to užasnuti: ako se „vraćamo nazad“, to znači da nismo savladali onoliko stepenica koliko smo mislili da jesmo ili da je za naše osvajanje bilo potrebno više napora kako bi postalo stabilnije. Razlika između grešaka koje činimo na početku i „vraćanja unazad“ je u tome što u ovom drugom slučaju shvatamo šta se događa, a to je već mnogo; dovoljno da ostanemo uporni.

Naš učitelj: život!

Važno je razumeti da ono što nam se dešava ima razlog i da sudbina, život, bogovi, ili kako god želite da nazovete lančanu povezanost uzroka i posledice, nije hirovita slučajnost.

Da bismo izašli kao pobednici iz iskušenja, ma koliko teško ono izgledalo u početku, potrebno je da spoznamo njegove uzroke, brojne uzroke koji su urodili sadašnjom posledicom.

Poznavanje uzroka je prvi neophodan korak da se dođe do rešenja. Ali samo saznanje nije dovoljno za rešavanje problema.

Ovo saznanje, ako samo ostane na racionalnom planu ili nas, čak i emocionalno pogodi, ostaje jalovo ukoliko ne sledi prirodan put – da dovede do delovanja.

Drugi neizostavan korak, da bi karma[1] ostvarila svoju misiju oblikovanja čoveka, jeste krenuti u delovanje.

Znamo da se nalazimo pred nekom poteškoćom u životu. Istražili smo moguće uzroke. Sada treba da osmislimo plan delovanja i da ga sprovedemo. Najvažnije je da ga sprovedemo u praksu. Nije važno ako zamišljeni plan nije savršen i ne okončava probleme. Bolje je pogrešiti u delovanju nego ostati pasivan zbog straha da ćemo pogrešiti. Onaj ko greši, ali dela, integriše u sebi vežbu pokreta, koračanja, prekida inerciju i savladava strah. I više od toga, razvija inteligenciju da bi mogao postepeno prepoznavati koje su odluke bolje i ispravnije.

 

[1] Karma: prema hinduističkoj filozofiji to je zakon koji povezuje uzroke sa njihovim odgovarajućim posledicama, tako da svaka akcija stvara svoju reakciju ili posledicu.

 

medjas

Autor: Delija Steinberg Guzman, odlomak iz dela Filosofía para vivir. Uz dozvolu autora ustupljeno sajtu www.nova-akropola.rs.

Izvori fotografija:

Pixabay |File:child-4367303_1920

Pixabay |File: niña-montaña-punto-de-vista-3338616

Pixabay |File: el-agua-caída-líquido-bienvenida-1759703