Mediteran, čije ime potiče iz latinskog jezika (Medius – srednji + Terra – zemlja), doslovno znači „More usred kopna – Sredozemlje“. Ovaj naziv savršeno opisuje njegov ključni istorijski i geografski položaj – more koje spaja tri kontinenta i čije su obale postale kolevka zapadne civilizacije.

MESINSKA KRIZA SALINITETA – VREME KADA JE MORE NESTALO

Naša planeta Zemlja prošla je do danas kroz bezbrojne geološke i klimatske promene.

Pre oko 5,96 do 5,33 miliona godina, Sredozemno more doživelo je geološku kataklizmu poznatu kao Mesinska kriza saliniteta. Uzrok je bilo tektonsko pomeranje afričke i evroazijske ploče koje je zatvorilo Gibraltarski moreuz. Bez dotoka vode iz Atlantika, Mediteran je počeo da se isušuje. Početak razdoblja globalnog hlađenja i prirodni negativni vodni bilans Mediterana (više vode isparava nego što se unese padavinama i pritokama) ubrzali su proces. Nivo mora opao je u tolikoj meri da se između 85% i 90% nekadašnjeg dna pretvorilo u slanu pustinju, prekrivenu slojevima soli i gipsa debelim i do 3.000 metara.

Umetnička interpretacija mesinske krize, izvor slikeL: Wikicommons

Sam termin Mesinska kriza saliniteta prvi je upotrebio italijanski geolog Ruđero Seli (RuggieroSelli) 1958. godine, proučavajući slojeve soli na području Sicilije. Od šezdesetih godina nadalje, čitav niz naučnika i istraživača nastavio je da razrađuju ovu tezu, otkrivajući da je Mediteran u tom periodu bio gotovo potpuno isušen.

Zamislite Mediteran kao ogroman, suv bazen, s dubokim kanjonom u Gibraltarskom moreuzu i preostalim hiper slanim jezerima na dnu, od kojih se najveće nalazilo u području današnjeg Jonskog mora, jugozapadno od Peloponeza. To je bila scena pred sledeći veliki čin prirode.

ZANKLEJSKA POPLAVA – POVRATAK MORA

Mesinska kriza završila se pre oko 5,33 miliona godina jednako spektakularnim događajem – Zanklejskom poplavom. Atlantski okean, probivši prag Gibraltarskog moreuza, u naletu je ispunio isušen basen.

Istraživači predvođeni Danijelom Garsija-Kasteljanosom pokazali su da je voda izdubila kanal dug gotovo 200 kilometara. Njihovi modeli otkrivaju da je poplava bila toliko snažna da je mogla da ispuni čitav Mediteran za manje od dve godine. Zamislite – more koje raste 10 metara dnevno, neumoljivo i nezaustavljivo, kao da su neke nama nepoznate sile prirode odlučile da ga vrate na njegovo mesto.

Najnovija istraživanja sprovedena na Siciliji 2025. godine, dodatno su potvrdila ovu sliku. Geološki tragovi pokazali su da je poplava bila „megapoplava” – silovit događaj koji je okončao Mesinsku krizu i vratio život u opustelo morsko dno.

Zanklejska poplava nije samo geološki događaj. Ona je podsećanje na ogromne sile prirode i zakon ciklizma koji u njoj vlada. Danas je more tamo gde je nekad bilo kopno, planine su nekada bile morsko dno, a na područjima s nekadašnjom bujnom vegetacijom sada je pustinja… U toj slici krije se univerzalna poruka: sve se menja, ciklusi postoje u svemu. Život, ma koliko puta bio na izgled prekinut, uvek pronalazi put da se ponovo izrazi kroz beskrajno mnogo formi koje naš svet čine tako magičnim.

„Panta rei“ – „Sve teče“

Grčki filozof Heraklit iz Efesa (oko 535–475. g.p.n.e.) preneo je čovečanstvu ideju da je promena najvažnija konstanta u univerzumu. Izraz „Panta rei “- „Sve teče“, podseća nas da ništa u našem materijalnom svetu nije trajno niti nepromenjivo. Kao što je Mediteran nestao pa se ponovo rodio, tako i naš svet neprestano prolazi kroz cikluse propadanja i obnove. U tome se krije pouka: priroda nas uči da je promena neizbežna, ali i da svaki kraj nosi u sebi seme novog početka.

Izvori fotografija:

Autor: Gordana Čumić