Već decenijama se svake godine u aprilu obeležava Dan planete Zemlje. Cilj postojanja ovog praznika je buđenje svesti o sve većim i dramatičnijim problemima koji pogađaju različite delove sveta, kao i Zemlju u celini. Tim povodom organizuju se edukativni programi i aktivnosti brojnih organizacija i ekoloških udruženja. Međutim, problemi opstaju ili postaju veći, jer našu planetu još uvek ne doživljavamo ni kao jedinstven živ ekosistem, ni kao Majku Zemlju kako su je doživljavali naši preci, već kao sredstvo za eksploataciju i nje i njenih bića što govori da smo veoma daleko od promene u svesti.
Ekonomija ima prioritet pred ekologijom iako, zanimljivo, ove dve reči imaju gotovo identično značenje.
Reč ekonomija dolazi od grčke reči oikos (οικος), dom, kuća i nomos (νόμος), zakon, pravilo. Izvorno značenje reči ekonomija odnosni se na zakone upravljanja domaćinstvom. Principe Ekonomije su, koliko znamo, prvi objašnjavali Ksenofont, Sokratov učenik i Aristotel u svojoj Politici i Nikomahovoj etici. Kasnije je ovaj termin postao osnov moderne ekonomske nauke.
Reč ekologija takođe dolazi od grčke reči oikos (οικος), dom, kuća i logos (λόγος), nauka, princip. Termin je prvi put upotrebio nemački biolog Ernst Hekel (Ernst Haeckel) 1866. godine kako bi opisao nauku koja proučava odnose između organizama i njihovog okruženja.
Oba ova pojma su evoluirala kroz vreme i njihovo značenje se menjalo, pogotovo u ekonomiji, i to do tačke neprepoznatljivosti. Tako se danas ekonomija bazira na konstantnom podsticanju potrošnje, a državne finansije na javnom dugu. Živimo u konceptu sve većih „potreba“, onoga što moramo da posedujemo kako bismo bili srećni. Ovo samouslovljavanje dovodi do konstantnog stresa koji nam pokazuje da ne vladamo situacijama u kojima se nalazimo, a kamoli samim sobom.
U takvom stanju stvari, reč ekologija može da zvuči previše entuzijastično, kao nešto svojstveno mladima koji još nisu postali svesni stvarnosti života, dok ozbiljnim ljudima bavljenje ekologijom izgleda kao nepotreban luksuz pored svih drugih životnih izazova.
Koren problema je pojedinačni i kolektivni egoizam i slika sveta koje se nismo oslobodili od srednjeg veka: čovek u centru sveta, privilegovano božije biće koje treba da vlada prirodom koja je van njega. Ovo odvajanje čoveka od prirode povuklo je za sobom čitav niz nevolja koje su pogodile našu planetu i čoveka zajedno sa njom.
Da bi se stvari promenile potreban je suštinski zaokret u svesti svakog pojedinca. Možda umesto da hoćemo više, možemo da budemo više, misleći prvenstveno na etičke vrednosti koje će nas učiniti svesnijima, bogatijima iznutra i sposobnijima za život.
Moguće je da će se tada ova dva pojma povezati u jedan koji će biti izraz uravnoteženog načina života usklađenog sa zakonima prirode.
Autor: Daliborka Kiković
Izvori fotografija:
Naslovna slika – Canva
Pixabay | File: office-515984_640.jpg| User: Gadini
Pixabay | File: soil-8080788_640.jpg| User: thophilong