Danas sam videla nadu

Danas sam videla nadu… Taj neobičan dar izašao u davna vremena iz mitske Pandorine kutije i dalje je suštinski važan za sve ljude. Ako, kada nas obuzmu zbunjenost i teskoba, podignemo pogled ka nadi, velika je verovatnost da ćemo je pronaći svaki put.

Tradicije naših helenskih predaka govore da su bogovi nekad davno, kada su ljudi odbacili svoju priliku za rast i iskupljenje, kaznili čovečanstvo poslavši na zemlju jednu ženu-mašinu izuzetne lepote. Ovu pretvornu ženu po imenu Pandora, lako su prihvatili ljudi čak i heroji, a stečeno poverenje iskoristila je tako što je otvorila kutiju sa skrivenim blagom koju je uvek nosila sa sobom, dopustivši da sva moguća zla zadese svet…

Ali na dnu kutije, ostala je nada…

I… kada su svi putevi zatvoreni, kada su sve iluzije raspršene, kada se ni tračak svetla ne nazire na horizontu, u dubini svakog čoveka živi delić nade.

Zbog toga sam danas videla nadu, a ova vizija mi je pomogla da shvatim koliko toga smo mi ljudi izgubili, kada ova slika mora da se pojavi pred nama.

Sigurno je mnogo toga izgubljeno; mnoge vrednosti su narušene u ovom čudnom trenutku istorijske prekretnice koja dolazi da zatvori vrata našeg dvadesetog veka. Zaista, nedostaje svetlosti, nedostaje jasnoće u pojmovima; um i osećanja kao da su otupeli u ostvarivanju svojih prirodnih funkcija. Izgleda kao da sve zaranja u opasnu pasivnost, čija se silina privlačenja pretvara u uništavanje i nasilje svih mogućih vrsta. Upravo tada, kada se čini da više ničega nema u kutiji života, postaje nam moguće da ugledamo nadu.

Nada je čekanje… To znači imati strpljenja i vere koje nam omogućavaju da prevaziđemo loš sadašnji trenutak da bismo usmerili snage prema boljoj budućnosti. Ali, pažljivo… Nada ne može da bude neprestano čekanje.

Ovaj tajanstveni dar bogova je krhak i nežan poput magičnih senki koje se ocrtavaju u zalascima sunca. Treba znati brzo uhvatiti sliku, pre nego što se rasprši u nadolazećim noćnim senkama. Treba znati brzo delovati pošto nam je vreme čekanja omogućilo da uhvatimo dah.

Nada nije dar za pasivne ljude; nije ni za one koji su dopustili da ih poteškoće pobede. Nada je obećanje, ali treba se smelo boriti da bismo ostvarili ovo obećanje. Ona obećava, mi ostvarujemo.

Vizija nade ispunila me radošću. Ne možemo – i ne smemo – odustati od stalnih napora koje podrazumeva postojanje. Kada su teškoće najveće nije plemenito da izgubimo zamah. Kada se sve čini nemogućim i nepremostivim, upravo tada nada izviruje sa dna magične kutije i donosi obećanje drugih vremena za one koji umeju da je vide.

Želiš li i ti da ugledaš nadu? Pogledaj kroz oko koje bdi nad ovim stranicama i videćeš je skrivenu iza vela sadašnjosti koji sada zamagljuje naše razumevanje. Videćeš je obavijenu velovima iluzije, tananu kao san, ali stvarnu poput entuzijazma koji, sigurna sam, živi u dubini tvoga srca.