Postoji pitanje koje, u sebi ili naglas, postavljamo više puta tokom dana, i mnogo – previše – puta u životu. Zašto ljudi pate? Zašto postoji bol?
Ovo pitanje ukazuje na stvarnost od koje je nemoguće pobeći. Svi pate. Iz jednog ili drugog razloga, svi krvare u svom srcu i uzalud pokušavaju da uhvate sreću zamišljenu kao neprekidan sled užitaka i zadovoljstava.
U sećanje mi navire jedna budistička poučna priča koja je na mene uvek ostavljala snažan utisak. U literaturi se pojavljuje pod naslovom Zrno gorušice. Ukratko, priča pripoveda o boli jedne majke koja je izgubila dete, ali koja se ipak pouzdaje da će ga vratiti u život zahvaljujući Budinim magijskim umećima. On ne obeshrabruje majku, samo je moli da, kako bi oživeo njenog sina, donese jedno zrno gorušice iz kuće u kojoj nisu upoznali nesreću… Kraj priče je jasan: zrno gorušice, to toliko posebno zrno, neće nikada pronaći, a majčina bol će u određenoj meri biti ublažena kada otkrije koliko su brojne i teške patnje svih ostalih ljudi.
Ipak, činjenica da svi ljudi pate ne otklanja i ne objašnjava stvarnost patnje. Još jednom se pitamo: zašto?
Stara učenja, starija i od navedene priče, pomažu nam da proniknemo u zamršeni lavirint boli.
U opštim crtama, ona govore da je patnja posledica neznanja. Zbog neznanja gomilamo jednu bol za drugom, odnosno, događajima koji su sami po sebi bolni, dodajemo i nepoznavanje uzroka koji su doveli do njih. Ne umemo da dopremo do korena stvari kako bismo otkrili odakle je poteklo ono što nas muči: jednostavno ostajemo na površini boli, tamo gde se ona najviše oseća, tamo gde najviše dolazi do izražaja nemoć da izađemo iz zamke. Ne poznajemo uzrok onoga šta nam se dešava, a ne poznajemo ni sebe, čime udvostručujemo nesposobnost za pozitivno delovanje.
Nisu nam poznati ni drugi osnovni zakoni prirode čime još jednom zbog neznanja uvećavamo našu bol. Morali bismo znati da nijedna bol nije večna, da nijedna bol ne opstaje kada joj se suprotstavi konstruktivna volja. Ništa, ni bol ni sreća, ne može da traje večito u istom stanju. Potrebno je, dakle, da naučimo da mudro iskoristimo vreme kako bismo otkrili jedan od mogućih izlaza iz lavirinta.
U sadašnjosti nema mesta za bol zbog onoga što će doći jer je ta patnja beskorisna, prevremena i možda bezrazložna. Istina je da se u sadašnjosti već začinje budućnost, ali istina je takođe da je strah od budućnosti seme budućih nesreća, dok čvrsta i pozitivna volja stvara prostor za povoljnije okolnosti koje isto tako mogu da se seju u sadašnjosti.
Bol zbog onoga što se već desilo je poput pokušaja da zadržimo telo voljene preminule osobe u kući, neprestano ponavljajući sebi da ona nije mrtva, hiljadu puta vraćajući pogled ka nepostojećoj stvarnosti tela, a ne primećujući drugu, duhovnu stvarnost koja jeste prisutna.
A što se tiče boli u sadašnjosti, to je samo oštra bol koja ubrzo tone u prošlost kako bi ustupila mesto budućnosti.
Iz tog razloga je jedan mudrac rekao da su ljudi u stanju da pate tri puta zbog iste stvari: dok očekuju da se desi, dok se dešava i nakon što se desila. Time se potvrđuje teza da je neznanje majka svih boli.
Za istočnjake, u skladu s duhom budističke poučne priče, bol je prenosnik svesti, što bi značilo da svaka patnja u sebi sadrži pouku neophodnu za naš razvoj.
Bol nas obavezuje da zastanemo i zapitamo se o prirodi stvari. Bez boli, nikada ne bismo rekli ono što inače često ponavljamo: „Zašto baš meni?“, da bismo odmah zatim shvatili da se to ne dešava samo „meni“… Bez boli, nikada ne bismo pokušali da proniknemo u skrivene zakone koji pokreću sve stvari, događaje i ljude.
Ako samo malo bolje pogledamo, videćemo patnju: pati seme kada se raspukne kako bi ustupilo mesto drvetu, pati led koji se otapa na toploti ili voda koja se ledi na hladnoći. Pati i čovek koji, da bi evoluirao, mora da strgne staru kožu svog zatvora od materije.
Međutim, iza svih ovih patnji krije se nepoznata sreća: ispunjenost semena, vode i ljudske duše kada usred tame otkriju pouzdano svetlo sopstvene sudbine.
Autor: Delija Steinberg Guzman, iz knjige Svakodnevni heroj (El héroe cotidiano) uz dozvolu autora ustupljeno sajtu www.nova-akropola.rs.
Izvori fotografija:
Wikimedia Commons |File: La_Mélancolie.jpg#file
Pixabay |File: guy-man-people-dark-shadow-hands-2617866/
Pixabay |File: kumamoto-japan-aso-cloud-somma-542410/