Egipat je oduvek privlačio ljude. Od najstarijih vremena glas o silnim znanjima njihovih sveštenika i mudraca prenosio se tada poznatim svetom. Svaki kulturan čovek tih vremena želeo je da poseti ovu magičnu zemlju u nadi da će spoznati nešto magično, bezvremeno i istinito. Prošli su milenijumi i još uvek se događa isto. Namera ovog članka nije da se kaže nešto novo o Egiptu, već da se podseti na ono što su u svoje vreme napisali Grci i Rimljani, koji su kulturno bili mnogo bliže Egipćanima od nas danas; da pokušamo da vidimo Egipat njihovim očima, kada je još puno toga bilo sačuvano. U to vreme su još uvek postojale živa tradicija i znanje, koje će se, u vremenima koja su neumoljvo dolazila, sakriti od očiju sveta, povukavši se u svoje nevidljve izvore.
˜ ˜ ˜
„…Moramo da nabrojimo Grke koji su stekli glas zbog svoje mudrosti i učenja, a koji su posetili Egipat u staro doba kako bi se upoznali s običajima i učenjima. Egipatski sveštenici beleže u svojim svetim knjigama da su ih u rana vremena posetili Orfej, Musej, Melampod i Dedal, pesnik Homer i Likurg iz Sparte, kasnije Solon iz Atine i filozof Platon, a da su takođe tamo bili Pitagora sa Sama i matematičar Eudoks, kao i Demokrit iz Abdere i Enopid sa ostrva Kios. Kao dokaz posete svih ovih ljudi, sveštenici spominju u nekim slučajevima njihove statue, mesta ili zgrade u kojima su boravili, a koje nose njihova imena, i nude dokaze o tome koje je nauke svaki od njih izučavao, dokazujući da su sva znanja zbog kojih su ih Grci cenili, bila prenesena iz Egipta u Grčku.
Orfej je, na primer, doneo iz Egipta većinu svojih mističnih ceremonija, kao i orgijastičke rituale koji prate njegova lutanja i legendarnu priču o njegovom silasku u Had. Da su zato Ozirisovi rituali isti kao oni dionizijski i da su Izidini rituali vrlo slični Demetrinim, samo su se imena izmenila: i kazne koje u Hadu trpe nepravedni, elisejska polja pravednika, i fantastične pojave duhova – sve to je uveo Orfej kao imitaciju egipatskih pogrebnih običaja.“ (Diodor Sicilijski, Biblioteka, I,96)
„…Likurg, Platon i Solon, kažu oni, preneli su mnoge egipatske običaje u svoje zakone. I da je Pitagora naučio od Egipćana njihove misterije i svete prikaze, umeće geometrije, aritmetike, i učenje o transmigraciji duša. I Demokrit je, takođe, kako oni tvrde, boravio pet godina u Egiptu i stekao znanja iz astrologije. Kažu da je Enopid u svojim prisnim razgovorima sa sveštenicima i astrolozima, uz ostalo, stekao određeno znanje o periodičnom kretanju Sunca; i naučio da je njegova putanja suprotna od kretanja zvezda. I da je Eudoks, na isti način, naučivši astrologiju u Egiptu, ostavio mnogo korisnih spomenika za sobom u Grčkoj, zbog čega je postao slavan.“ (Diodor Sicilijski, Biblioteka, I,98)
˜ ˜ ˜
Reka Nil, satelitski snimak
„…U Heliopolisu sam video velike kuće u kojima su živeli sveštenici; rečeno je kako je upravo ovo mesto u davna vremena bilo sedište sveštenika koji su izučavali filozofiju i astronomiju; ali oba ova reda i njihove studije sada su nestali. U Heliopolisu, zapravo, niko mi se nije izjasnio kao neko ko je vladao ovim učenjem, već su jedino oni koji su prinosili žrtve objašnjavali strancima ono što se tiče svetih rituala. Kada je Elije Gal (Aelius Galus), prefekt, plovio u Egipat, pratio ga je izvesni čovek iz Aleksandrije, Heremon, koji je uobražavao da ima neka znanja ovog tipa, ali je bio potpuno ismejan kao hvalisavac i neznalica. Kako god, u Heliopolisu su nam pokazane kuće sveštenika i škole u kojima su boravili Platon i Eudoks; Eudoks je došao s Platonom i obojica su proveli trinaest godina sa sveštenicima, kao što tvrde neki pisci; oni su ih uputili u znanja o nebeskim telima, premda tajnovito i sporo, Platon i Eudoks vremenom su ih uverili i stekli njihovu naklonost da im dopuste da izučavaju neke od principa njihovog učenja; ali varvari su većinu tih znanja zatajili od njih. U svakom slučaju, ovi ljudi naučili su ih o podeli dana i noći koji prolaskom 365 dana, ispunjavaju punu godinu. Do tog vremena puna godina je bila među Grcima nepoznata, kao i mnogo drugih stvari, sve dok kasniji astrolozi nisu to naučili od čoveka koji je zapise sveštenika preveo na grčki jezik; i čak do današnjih dana oni proučavaju njihova učenja, kao i ona haldejska.“ (Strabon, Geografija, XVII, 29)
Statua ustoličeni Khafre
„…Pre svega, egipatski kraljevi nisu živeli poput drugih koji su imali autokratsku moć – da rade šta žele, bez ikakve kontrole – nego je svako njihovo delovanje bilo regulisano propisima, ne samo što se tiče javne administracije i vlasti, već i njihovog svakodnevnog života, a i po pitanju hrane koju su uzimali. Na primer, njihove sluge nikada nisu bili robovi, pa čak ni ako su bili rođeni u njihovoj kući, nego su svi oni koji su ih služili bili sinovi najistaknutijih sveštenika, ne mlađi od dvadeset godina i najobrazovaniji među svim Egipćanima. Imajući tako plemenite, valjane sluge (najboljeg i najvišeg ranga u zemlji) koji su danju i noću bili uz njega, kralj nije mogao da učini ništa suprotno zakonima; na taj način vladar nije mogao da daleko zastrani putem zla jer nije imao do sebe one koji će služiti njegovim strastima. Svaki sat dana i noći bio je određen planom, pa se u svakom trenutku od kralja očekivalo da u potpunosti radi ono što zakon određuje, a ne ono što se njemu činilo boljim. Na primer, ujutru, čim se probudi, pre svega morao je da pregleda pisma koja su mu bila poslata sa svih strana, da bi mogao da rasporedi sve administrativne poslove i obavi svaki posao kako treba, budući da je na taj način bio potpuno upućen u sve što se događalo u njegovoj zemlji. Zatim, pošto se okupao i ukrasio svoje telo bogatom odećom i znamenjima svoje kraljevske moći, prinosio je žrtvu bogovima.
Kad su žrtve donešene na oltar, bio je običaj da najviši sveštenik stane pored kralja, dok su ostali okupljeni ljudi stajali oko njih, i povišenim glasom započne molitvu da kralju budu udeljeni zdravlje i ostale blagodeti života, ako bude održavao pravdu među svojim podanicima. Takođe su se otvoreno priznavale vrline kralja, sveštenik je govorio kako kralj pred bogovima pobožno stoji na usluzi, a prema ljudima je najdobronamerniji; kako ima kontrolu nad sobom, kako je pravedan i plemenit, ljubitelj istine, velikodušan sa svojim dobrima, i oslobođen od svake želje, da kažnjava zlodela blaže nego što zaslužuju i da svojim dobročiniteljima uzvraća zahvalnost nadmašujući ih dobrim delima. I nakon što bi nabrojao još mnogo toga sličnog, zaključio bi svoju molitvu proklinjanjem nedela, oslobađajući kralja svake krivice za to i tražeći da sve loše posledice i kazne padnu na one koji su mu služili i mislili loše. Sve ovo, sveštenik je delimično činio da bi naveo kralja da se boji bogova i da vodi život koji prija bogovima, a delimično da poduči kralja pravom načinu vođenja, ne bolnim kaznama, već pohvalama koje su ugodne i puno bolje vode prema vrlini. Nakon toga, kada bi kralj obavio žrtvene ponude i potvrdio dobro znamenje, sveti pisar bi pred okupljenima čitao iz svete knjige zakone, poučne savete i dela njihovih najistaknutijih ljudi, da bi onaj ko je imao vrhovno vođstvo prvo mogao da razmotri najuzvišenije opšte principe i ono što je najpohvalnije u tim primerima, da bi mogao da ih primeni u skladu s propisanim pravilima. Bilo mu je određeno vreme ne samo za primanje poseta i suđenja, već i za šetnju, kupanje, spavanje sa ženom, i doslovno za svaki čin u životu…“ (Diodor Sicilijski, Biblioteka, I,70)
˜ ˜ ˜
Statua – Vezir Nespakhasuti u pozi pisara
„…Kraljevi su u Egiptu birani među sveštenicima ili ratnicima, budući da ta dva staleža, jedan zbog svoje odvažnosti, a drugi zbog svoje mudrosti, uživaju poseban ugled i poštovanje. Kada su kralja birali iz ratničkog staleža, on je od trenutka svog izbora ulazio u sveštenički stalež, pa su ga prema tome upućivali u filozofiju, u kojoj toliko stvari ostaje skriveno u formulama i mitovima koji obavijaju istinu prividnom nejasnoćom, ali koja se ipak naslućuje. Mnogobrojnim sfingama koje podižu ispred svojih hramova Egipćani žele da nam daju do znanja da je mudrost njihovih svetih učenja potpuno zagonetna. U Saisu, u hramu posveštenom Atini, koju tamo poistovećuju s Izidom, na postolju jednog kipa može se pročitati sledeći natpis: Ja sam sve što je bilo, sve što jeste i sve što će biti i još uvek nijedan smrtnik nije podigao moj veo.“ (Plutarh, O Izidi i Ozirisu, 9)
˜ ˜ ˜
„…Nakon smrti kralja, i dvanaest njegovih naslednika, Egiptom je zavladao Moeris i sagradio severni prilazni trem u Memfisu, impozantniji i veličanstveniji od svih drugih. Takođe je na udaljenosti deset shena[1] od grada, dao da se iskopa veštačko jezero; korist od tog poduhvata bila je izvanredna, a veličina jezera neverovatna. Kažu da je obim (jezera) iznosio 3600 stadija[2] (oko 650 km); a na većini mesta bilo je duboko pedeset hvati (oko 90 metara). Ko je taj ko, uzevši u obzir veličinu ovog poduhvata, ne bi postavio s pravom pitanje: koliko je desetina hiljada ljudi bilo zaposleno, i koliko godina su proveli kako bi ga dovršili? Imajući u vidu dobrobit i prednosti (ovog velikog dela) koje je ono donelo državi, niko ga nikada neće dovoljno nahvaliti, koliko zaista to zaslužuje.“ (Diodor Sicilijski, Biblioteka, I,51)
˜ ˜ ˜
„…Budući da Nil za vreme svojih poplava nikada nije imao pouzdan i konstantan vodostaj, a plodnost zemlje uvek je zavisila od prave mere izlivanja reke, kralj je napravio jezero da primi višak vode. Time je sprečio reku da prekomerno plavi zemlju i stvara močvare i ustajale bare, i istovremeno štetu koju bi usevima donela nestašica vode. Između reke i jezera iskopao je kanal dug osamdeset stadija (oko 15 km), i širok tri pletra[3]; Ovim bi kanalom ponekad puštao vodu iz reke u jezero, a ponekad iz jezera, i tako prema potrebi snabdevao polja zemljoradnika vodom u pravo vreme otvarajući ili zatvarajući brane uz velike radove i troškove ne manje od pedeset talenata[4]. Ovo jezero i danas služi blagodeti Egipćana, i još uvek se prema svom tvorcu naziva jezerom Moeris ili Meris[5].
Piramida Senusreta II u El-Lahunu
Kralj je prilikom kopanja jezera ostavio komad zemljišta na sredini (ostrvo), gde je sagradio grobnicu i dve piramide[6], jednu za sebe, a drugu za svoju kraljicu, stadij visoke, a na njihov vrh postavio je dve kamene statue kako sede na prestolu, ovekovečivši tim spomenikom glas i slavu svog imena za sve buduće generacije…“ (Diodor Sicilijski, Biblioteka, I,52)
˜ ˜ ˜
Dejvid Roberts 1835
„…Takođe su doneli odluku da ostave zajednički spomen i odlučili su da to bude lavirint koji leži malo iznad jezera Moeris i sasvim blizu grada po imenu Krokodilopolis: i ja sam ga još video, i on nadilazi svaki opis. Kad bi neko sakupio na jedno mesto zidine i druge radove koje su izveli Grci, videlo bi se da su oni plod manjeg truda i troška nego što je to ovaj lavirint, iako su zaista dostojni spomena i hram u Efesu i hram na Samu. Već su i piramide nadilazile mogućnost opisivanja i svaka je od njih bila jednako vredna kao i mnoga velika grčka dela, ali ovaj lavirint nadmašuje i piramide. U njemu se nalazi dvanaest natkrivenih dvorišta s dverima koja su okrenuta jedna nasuprot drugih, šest usmerenih prema severu, a šest prema jugu koja su spolja ograđena jednim jedinim zidom. Unutra postoje dve vrste prostorija, jedne su podzemne, a druge nadzemne, ukupno njih tri hiljade na broju, po hiljadu i pet stotina od svake vrste. Nadzemne smo prostorije svojim očima videli i kroz njih prolazili, pa o njima govorimo na osnovu vlastitog viđenja, a za podzemne smo slušali šta se o njima govori. Naime, egipatski mi ih nadzornici nikako nisu hteli pokazati i kazali su mi da su tamo grobnice vladara koji su davno izgradili ovaj lavirint, kao i svetih krokodila. Stoga o donjim prostorijama govorimo na osnovu onoga što smo čuli, a da gornje svojom izradom nadilaze ljudske mogućnosti, sami smo videli: prolazi kroz dvorane i zavijuci kroz dvorišta svojim prekrasnim slikarijama ukazuju se kao bezbrojna čuda šetačima kroz dvorišta do dvorana i kroz dvorane do tremova, pa kroz tremove do drugih dvorana i kroz dvorane do drugih dvorišta. Tavanice su, kao i zidovi, uvek od kamena, a zidovi su puni uklesanih likova, dok je svako dvorište okruženo stubovima od belog, savršeno spojenog kamenja. U uglu kojim se lavirint završava nalazi se piramida visoka 40 hvati (oko 70 m), a na njoj su uklesani veliki životinjski likovi. Do nje vodi podzemni hodnik.“ (Herodot, Istorija, II,148)
˜ ˜ ˜
Hram boginje Izis
„…Deset stadija od prve grobnice (u kojoj je, kaže se, pokopana žena Jupitera) nalazi se svetište kralja Ozimandijasa (Osymandyas)[7]. Na njegovom ulazu, kako kažu, nalazio se pilon od raznobojnog kamena, dug dva pletra (oko 60 m), a visok 45 lakata (oko 20 m): odatle se, ako se produži napred, dolazi u pravougaoni kameni peristil, dugačak sa svake strane četiri pletra (oko 120 m), a poduprt, umesto stubovima, monolitnim figurama, svaka od njih od jednog komada kamena, 16 lakata visokog (oko 7 m), isklesanog na jedinstven način. Tavanica je čitava od kamena; a svaki je kamen dva hvata širok, s plavim nebom prekrivenim zvezdama. Na izlazu iz peristila, nalazi se još jedan pilon, vrlo sličan prethodnom, ali još čudesnije isklesan i sa više ukrasa. Na ulazu stoje tri statue, u jednom komadu crnog kamena, majstorski rad Memnona iz Siene[8]. Jedna od njih, načinjena u sedećem položaju, najveća je u čitavom Egiptu, dimenzije stopala prelaze sedam lakata (oko 3 m). Ostale dve, mnogo manje statue, dosežu tek do kolena prethodne; jedna stoji s desna, druga s leva, a predstavljaju njegovu majku i ćerku. Ovaj kip nije vredan hvale samo zbog svoje veličine, već i zbog kvaliteta umetničke izrade i izuzetnosti kamena. Na tom veličanstvenom delu ne mogu se raspoznati ni najmanje pukotine ili bilo kakav rez. Iznad njega stoji natpis: Ja sam Ozimandijas, kralj kraljeva; ako iko želi da zna koliko sam velik i gde ležim, neka me proceni po mojim delima.
Slično je bilo na tim drugim vratima, još jedna statua njegove majke, ona sama, dvadeset lakata visoki kameni monolit; nad njenom glavom bile su smeštene tri krune, da označe kako je ona istovremeno bila kći, supruga i majka kralja. Uz taj pilon, kažu oni, nalazila se druga galerija, izuzetnija od prve, u kojoj su bile razne skulpture koje su predstavljele njegove ratove s Baktrijancima koji su digli ustanak protiv njega, a protiv kojih je (kako je rečeno) preduzeo ratni pohod sa četristo hiljada pešaka i dvadeset hiljada konjanika; vojsku je podelio u četiri dela, a svoje sinove postavio za zapovednike svakog od njih…“(Diodor Sicilijski, Biblioteka, I,47)
˜ ˜ ˜
„… Zatim sledi uspon do samog vrha grobnice, gde se nalazio zlatni pokrov koji je bio kruna grobnice, obima 365 lakata (oko 160 m) i jednog lakta debljine; na njemu su bili upisani dani u godini, svaki na jednom laktu dužine, a za svaki dan izlazak i položaj zvezda i njihovo značenje i uticaji, prema opažanju egipatskih astrologa. Ovaj su pokrov, kažu oni, odneli Kambiz i Persijanci kada su osvojili Egipat.“ (Diodor Sicilijski, Biblioteka, I,49)
˜ ˜ ˜
„…Mnogi drevni običaji nisu bili samo prihvaćeni od strane Egipćana, već su im se uveliko divili Grci, toliko da je svaki učen čovek ozbiljno želeo da putuje u Egipat kako bi stekao znanje o njihovim zakonima i običajima, dajući im veliku važnost i značaj: i uprkos činjenici da je zbog ranije spomenutih razloga strancima u staro doba bilo teško ući u zemlju, ipak su je željno posetili Orfej i pesnik Homer u najstarije doba, a kasnije mnogi drugi, poput Pitagore sa otoka Sama i Solona zakonodavca. Egipćani su sačuvali predanje da su upravo oni prvi otkrili pismo, posmatrali nebo, i isto tako otkrili osnovne principe geometrije i najvećeg broja umetnosti, i uspostavili najbolje zakone. A najbolji dokaz za sve to, kažu ono, leži u činjenici da su Egiptom više od 4700 godina vladali kraljevi koji su najvećim delom bili rođeni Egipćani, i da je zemlja bila najnaprednija na čitavom svetu; a to nikako ne bi mogla da bude da stanovništvo nije bilo civilizovano, vođeno najboljim zakonima i slobodnim obrazovanjem u svim vrstama umetnosti i nauka.“ (Diodor Sicilijski, Biblioteka, I,69)
Odabrala i prevela: Daliborka Kiković
[1] Herodot (II,6) kaže da je egipatska mera shen (grč.schoinos) iznosila 60 stadija, a Strabon (XVII,1,24) taj broj varira od 30 do 120 stadija. U svakom slučaju, današnji Fajum nalazi se nešto manje od 10 kilomatara od starog Memfisa. Preračunato 10 shena daje 108 km, što znači da su podaci tačni.
[2] Stadij – mera za dužinu, između 178 i 196 metara.
[3] Pletar – oko 30,8 metara.
[4] Talenat – 6000 srebrnih drahmi 26,25 kg srebra.
[5] Današnje je jezero Karun (Qarun).
[6] Piramide za koje se spominje da su bile na sredini jezera zaista postoje u mestu koje se danas zove Havara (Hawara), jedna je poznata kao piramida Amenemheta III, kome se pripisuje gradnja jezera, s druga nosi ime El Lahun, po istoimenom selu, i pripisuje Sunesretu II.
[7] Radi se o Ramesseumu, pogrebnom hramu Ramzesa II u Tebi.
[8] Asuan.