LORENCO: Slatko li spi na banku mesečina!
Tu ćemo sesti, pa nek’ muzika
U sluh naš klizi svojim zvucima:
Noć i tišina skladno pristaju
Uz harmonije slatke brujanje.
Džesika, sedi. Gledaj kako je
Nebeska ravan gusto načičkana
Koturićima zlata blistava:
Tu ni kružića najmanjega nema
Koji ti oko vidi, a da on
Ne peva svojim kretanjem k’o kakav
Anđeo, vazda glas usklađujući
S ognjenookim heruvimima:
Takav je sklad u duša besmrtnih;
Ali dok grubo optočen je ovom
Blatnjavom ljuskom rastočavanja,
Mi nismo kadri da ga čujemo.

(Ulaze MUZIKANTI.)

Hej, hodite, pa prenite iz sna
Dijanu himnom: svirkom najslađom
Sluh svojoj gospodarici prostrel’te
I doma nju domam’te muzikom.

(Muzika.)

DŽESIKA: Nikad u mene veselost ne budi
Muzika slatka.

LORENCO: Jer su sušta pažnja
Tvojega duha moći; divlje kakvo,
Obesno stado promatraj, il’ dželep
Ždrebadi mlade, nepriučavane,
Kad ludo skače, rže, njišti glasno,
Onako kako njemu nalaže
Obesna krv; pa čuju l’ trube glas,
Ili se sluha njihovoga takne
Muzički napev neki, videćeš
Kako će sva da zastanu, a njine
Inače divlje oči krotko će
Buljiti, snagom slatke muzike
Preobražene; stog i veli pesnik
Da se Orfeju priklanjale stene,
Drveće, vali; jer na svetu nema
Ničeg toliko jarosnog, il’ tupog,
Il’ grubog, da mu ne bi muzika
Narav za neki tren promenila.
U koga nema muzike u duši,
Kog sklad ne dira slatkih zvukova,
Zreo je taj za podvale, izdajstva
I razbojništva; tupe su k’o noć
Njegovog duha radnje; a k’o Ereb
Mračne u njega sklonosti: ovakvom
Ne veruj nikad. Slušaj muziku.

Viljem Šekspir, odolomak iz dela: „Mletački trgovac“, Kultura – Beograd, 1966.

Izvor fotografije: Wikimedia Commons |Xover | File:The Moon Shines Bright (1859).jpg