Međunarodna Nova Akropola
ISTINA NA DELU
Sokrat
Upitan jednom prilikom šta je vrlina za mladog čoveka, Sokrat je odgovorio: “Da ne čini ništa preterano”.
***
Jednom je rekao: „Kako je neobično to što svako može lako da kaže koliko ima ovaca, a nije u stanju da odgovori na pitanje koliko ima prijatelja. Tako malo ljudi ceni vrednost prijateljstva“.
***
Alkibijad pošalje Sokratu na dar veliki i lep kolač, no Ksantipa beše loše volje pa dohvati kolač i zgazi ga. "Vidim", mirno reče Sokrat, "da si ipak na dobrom putu. Toliko voliš kolače, a ipak ih se odričeš!"
Vajar
Kad su jednom upitali slavnog vajara šta je na čoveku najkarakterističnije i šta mora istaknuti pri izradi statue, odgovorio je: "Ono što je najkarakterističnije, to se ne vidi, a ja baš to moram da naglasim. U suprotnom, delo je mrtvo."
Arhelaj
Makedonski kralj Arhelaj ponudi Sokratu veliku svotu novca ne bi li pristao da stanuje na njegovom dvoru. "U Atini brašno košta vrlo malo, a voda je besplatna. Dakle, šta će mi veliki novac?", upita Sokrat.
Aleksandar Makedonski
Kada su Aleksandra upitali zbog čega više hvali Aristotela od vlastitog oca, ovaj odgovori: "Zašto? Davši mi život, moj otac, kralj Filip, učinio je da s neba siđem na zemlju, a Aristotel svojom naukom čini da sa zemlje ponovo ugledam nebo. I koga onda treba više da hvalim?"
***
Kad je Aleksandar pobedio Darijevu vojsku, njegovi vojnici zarobiše ženu potučenog persijskog kralja koja je bila čuvena po svojoj lepoti. Jedan oficir donese tu vest Aleksandru i upita ga da li želi da je vidi.
"Ne želim da je vidim", odgovori on, "jer i ratnici mogu da budu osvojeni."
Likurg
Upitaše jednom spartanskog državnika Likurga zbog čega ne zapovedi da se podignu zidine oko Sparte. "Zbog toga što više vredi zid od prsa junačkih, nego najbolji zid od kamena", odgovori Likurg.
Leonida
Pre bitke kod Termopila Leonidi dotrča vojnik i uzbuđeno reče: "Persijski vojnici su blizu nas!" "Ako su oni blizu nama, zar mi nismo isto toliko blizu njima?", upita Leonida mirno.
Zenon
Jednom je na gozbi ležao za stolom i ćutao. Kad su ga pitali šta je uzrok takvom ponašanju, odgovorio je: „Javite kralju da je na gozbi bio prisutan i jedan stariji čovek koji je umeo da ćuti“.
***
Nekom je brbljivom dečaku rekao: “Imamo dva uha, a jedna usta, zato da više slušamo, a manje govorimo”.
***
Drugom pak mladiću koji je, takođe, previše govorio, rekao je : “Tvoje su uši srasle za tvoj jezik”.
***
Kažu da ga je jednom prilikom Krates uhvatio za ogrtač, želeći da ga odvuče od Stiplona. Zenon mu reče: “Dragi moj Kratese, filozof se pridobija preko ušiju. Ako želiš da me nagovoriš, čini to preko njih; jer pokušaš li silom, moje će telo biti s tobom, ali duša će ostati kod Stiplona.”
***
Kad su ga pitali šta je to prijatelj, odgovorio je : “Drugo ja”.***
Kad su kralja Antigona upitali zašto se toliko divi Zenonu, odgovorio je: “Zato što i pored mnogih poklona koje je od mene primio, nikad nije pokazivao nimalo uobraženosti, niti se ikad ponižavao”.***
Kažu da je, izlazeći iz škole, pao i slomio prst. Udario je tri puta rukom o zemlju i rekao: “Dolazim, zašto me zoveš?” – i potom izdahnuo.
Kleant
Zenonov učenik Kleant bio je poznat po sporosti u shvatanju, ali i po izvanrednoj upornosti. Kada bi mu se drugi učenici rugali, nazivajući ga magarcem zbog te sporosti, on se nije ljutio, već bi odgovarao da je baš zbog toga jedino on sposoban da ponese teret Zenonove mudrosti.
***
Kada je neki Lakedemonjanin tvrdio da je napor dobar, Kleant je radosno odgovorio Homerovim rečima: “Plemenita je tvoja krv, drago dete”.***
Kad mu je neko dobacio da je jako star, rekao je: “Ja sam spreman na odlazak, ali budući da sam u svakom pogledu dobrog zdravlja i da još mogu da čitam i pišem, ipak ostajem”.Hrizip
Kad je Hrizipu neko prigovorio zašto ne ide da sluša Aristona zajedno s gomilom ostalog sveta, odgovorio je: “Da sam sledio gomilu, nikada ne bih postao filozof”.
Ksenofan
Na Hiparhovom dvoru u Atini, Las iz Hermione nazvao je Ksenofana kukavicom zato što nije hteo da se s njim kocka. On na to izjavi: „Da, jako se bojim sramotnih stvari“.
***
Jednom prilikom Empedokle, Ksenofanov učenik, reče mu da se mudrac ne može lako naći. Ksenofan mu odgovori: „Sasvim prirodno, jer ko hoće mudraca prepoznati i razumeti, mora i sam biti mudar“.
Spartanci
Jednom je prilikom Filip Makedonski poslao poruku Spartancima zapretivši: „Kad ja dođem u Spartu, osetićete moju moć“. „Kad“, odgovoriše mu Spartanci.
***
Spartanci su poslali jednog vojnika iz savezničke vojske u izviđanje. Ovaj se vratio sav uzbuđen i uznemireno povikao kako je video veliko mnoštvo neprijatelja. „Upamti“, poučiše ga Spartanci, „da mi nemamo običaj da pitamo koliko ih je, već - gde su“.
Seneka
Niko se nije usuđivao da se suprotstavi Neronovoj vladavini osim Seneke koji mu je jednom rekao pravo u lice: „Budeš li ubio još toliko ljudi, svog naslednika ipak nećeš ubiti.“
Demokrit
„Ko je po tvom mišljenju najbogatiji čovek u Grčkoj?“, upitali su jednom Demokrita.
„Onaj koji zna da se zadovolji onim malim što ima“, odgovori on.
Agesilaj
Spartanskog kralja Agesilaja, koji je predvodio teške bitke protiv Persijanaca, upitali su koja je vrlina veća – pravednost ili hrabrost.
„Kada bi svi ljudi bili pravedni, ne bi uopšte bilo potrebe za hrabrima“, odgovori Agesilaj.
Publije Kornelije Scipion
Rimski vojskovođa Publije Kornelije Scipion išao je na razgovor k Eniju, ali mu je njegova robinja rekla da gospodar nije kod kuće. U tom trenu on začuje Enijev glas, ali ipak ode. Nakon nekoliko dana k njemu je došao Enije. Scipion mu dovikne kroz prozor: „Nisam kod kuće!“
Enije je iznenađeno zastao, a Scipion nastavi:
„Šta me tako gledaš? Prošli put sam ja verovao čak i tvojoj robinji kada mi je rekla da te nema kod kuće, a ti pak meni samom ne veruješ“.
