USPEH

SVI ŽELIMO DA POBEĐUJEMO

Uspeh je oduvek bio cilj, ali se nije uvek shvatao na isti način. Ono što je u prošlom veku ili pre nekoliko decenija značilo uspeh, danas već može predstavljati samo nejasnu i staromodnu čežnju, dok nove težnje dolaze na mesto starih. Samo je jedno trajno, a to je želja za uspehom, potreba za pobeđivanjem, potreba da budemo prihvaćeni i da nas drugi uvažavaju.

Sasvim je jasno da je u poslednje vreme uspeh ograničen na društveni prestiž i ekonomsku moć iz kojih mogu da proiziđu drugi oblici moći koji na svoj način uvećavaju prestiž. Ne čudi stoga što mladi svoje težnje usmeravaju prvenstveno prema ovim formulama uspeha ukoliko žele da se integrišu u društvo u kome žive i ukoliko ne žele da budu deo dugačke liste onih “na margini”. Danas se na budućnost gleda iz ove perspektive: izbor zanimanja mora da prati niz nužnih pitanja o njegovoj praktičnosti s obzirom na mogućnost sticanja moći i bogatstva. Povećava se broj programa koji se pohađaju zbog mogućnosti brzog i velikog uspeha, zbog društvenog položaja koji se smatra solidnim i trajnim. Međutim, nije zlato sve što sija.

Kada bi ovo zaista bile formule za uspeh u životu, trebalo bi da bude mnogo više srećnih ljudi nego što ih ima. U najmanju ruku, moramo prihvatiti činjenicu da je uspeh jedno, a sreća nešto drugo. Ne bi li, možda, trebalo da gradimo druge vidove uspeha koji, iako se ne podudaraju s prihvaćenim oblicima, mogu da postanu daleko stvarniji?

Jedna od stvari koje nas najviše zaokupljuju jeste nepotpunost onoga što postižemo, kratkotrajnost onoga za šta verujemo da je trajno, neodrživost onoga za šta smo pretpostavljali da je neuništivo. Što se uspeha tiče, važi sledeće: potreban nam je uspeh koji, koliko god malen bio, neće odmah nestati, koji nam pruža barem malo zadovoljstva i mira. Predlažemo stoga nekoliko jednostavnih ključeva za ostvarenje uspeha na najrazličitijim područjima, uspeha koji je humaniji, stabilniji i usklađeniji s našim snovima i težnjama.

Očito je da nije dovoljno samo sanjati da bismo se pretvorili u pobednika. Treba delovati, znati razvijati zdravu aktivnost utemeljenu na volji. Ne delovati radi samog delovanja, već birati najbolje i najprikladnije delovanje.

Stari savet da treba upoznati samog sebe nije izgubio na aktuelnosti; teško da se možemo usmeriti na neki koristan posao ukoliko ne znamo ko smo, koje su naše sposobnosti i mogućnosti. A kad ih jednom upoznamo, treba da ih uvežbavamo primenjujući ih kroz delovanje koje je korisno i nama i drugima.

Treba da dobro radimo sve šta radimo, ne samo zbog moguće nagrade, nego zbog zadovoljstva koje je rezultat vlastite delotvornosti. Treba da znamo da se uskladimo s onim čime raspolažemo, ali u isto vreme ne smemo nikada da se s tim pomirimo, već da stalno postavljamo više ciljeve. Ne smemo nikada da dozvolimo da nas problemi osujete, bez obzira na to koliko nam teški izgledali. Naprotiv, treba da ojačamo maštu kako bismo pronašli izlaz i rešenje. Poteškoće treba da shvatamo kao iskušenja za našu inteligenciju i volju. A u najgorem slučaju, neuspehe treba da pretvorimo u prilike za novi početak.

Treba da znamo da koristimo prilike. Život je pun prilika, no nećemo ih videti hodamo li zatvorenih očiju. Ako smo zaokupljeni vlastitim sukobima i stalno o njima razmišljamo, izgubićemo energiju i nećemo moći da izađemo iz ovog začaranog kruga, ne primećujući tako hiljade vrata koje nam nudi ovaj zamišljeni lavirint.

Treba da neprestano nastojimo da volimo, jer je to najbolji način da shvatimo druge. Treba da radosno i velikodušno pomažemo drugima, jer je to najbolji način da budemo zadovoljni sami sobom. Treba da tražimo smisao života i pokušamo da isto pronađemo u vlastitom. Ništa se ne događa slučajno…

Treba da svakodnevno usavršavamo sve što radimo, poboljšavamo sve što nas okružuje. Da donesemo lepotu u svaki kutak i svuda unesemo svetlo, i spolja i iznutra, gde god se nalazili. Onaj ko uspe da primeni ovih nekoliko ključeva, postaće zadovoljna osoba, osoba sigurna u sebe. Onaj ko ovo ostvari, pravi je pobednik. I mada nije u modi to priznati, svi bi bili srećni da postignu ovakav uspeh.

USPEH: NEPREKIDAN RAD

Svaki je uspeh rezultat mnogih malih bitaka iz kojih ponekad izlazimo kao pobednici, a ponekad kao poraženi. Međutim, u neumornom rastu i usavršavanju svega što postoji oko nas ne postoje konačni porazi, niti uzalud potrošena energija.

SIGURNOST U SAMOGA SEBE

Svaki put kad uspemo da pobedimo, pa makar to bile male pobede, gradimo moćan oslonac koji poteškoće ne mogu tako lako da uzdrmaju. Bez obzira na mnoštvo problema sa kojima ćemo se suočavati, uvek ćemo se sećati postignutih uspeha, osećati sigurnost zbog onog što smo dobro obavili. “Jednom sam mogao” postaje pokretač za “Moći ću svaki put”.

Ne smemo mešati ovu intimnu sigurnost u sebe, koja se gradila sa strpljenjem, sa samozadovoljstvom. Samozadovoljstvo je tek senka koja ne može da se uporedi s autentičnom sigurnošću u sebe, onom koja je nastala upoznavanjem samoga sebe, razvojem vrlina, vežbanjem vlastitih mogućnosti, stalnim iskušavanjem na greškama i njihovim ispravljanjem, raspršivanjem mraka snagom unošenja jasnoće u sve stvari.

USPEH I POBEDA

Nama bi se više sviđalo da uspeh dođe sam od sebe, bez ikakvog rizika po nas. Smatramo ga dugom sudbine prema nama, a ne shvatamo da smo mi ti koji su dužni, jer ne umemo da vidimo niti da iskoristimo prilike… Moramo zapamtiti da je uspeh pozitivan rezultat bilo čega što sebi postavimo kao zadatak.

Tako uspeh nije moguć ako prethodno ne postoje:

- cilj ili svrha

- usmerenost duha

- sredstva za delovanje

- pozitivan ishod

Uspeh je objektivna činjenica.

Pobeda je intimna radost koja izvire iz uspeha radi kog smo pokrenuli sve naše snage.

Običan uspeh može da zadovolji taštinu. Osećaj pobede oplemenjuje dušu.

Delia Steinberg Guzmán

Predsednica Međunarodne organizacije Nova Akropola