Kulturno udruženje Nova Akropola
Nova Akropola | O nama - Nova Akropola
24
page-template-default,page,page-id-24,ajax_updown_fade,page_not_loaded

O nama

Nova Akropola je kulturno, humanističko i filozofsko udruženje. Kao organizacija, zasnovana je na principima volonterstva i njeno delovanje nezavisno je od političkih, verskih ili ekonomskih interesa.

Zašto Filozofja?

Filozofja, kada je praktična, pomaže nam da upoznamo sebe i usavršimo ono najbolje u nama. To nije intelektualni stav, već način života predan najdubljim težnjama čovečanstva. Kao ljubav prema mudrosti, filozofja je traganje koje nam omogućuje da otkrivamo smisao i svrhu života.

 

Zašto Kultura?

Kultura proširuje naše razumevanje života i bodri duh međusobnog poštovanja i solidarnosti, jačajući ljudsko dostojanstvo i stvarajući skladniji suživot. Ona nam pokazuje put humane evolucije, način kojim se čovek oplemenjuje i ostvaruje smisao svojih životnih nastojanja.

 

Zašto Volonterstvo?

Volonterstvo je prirodno ispoljavanje duha zajedništva koji se izražava praktikovanjem vrednosti poput nesebičnosti, predanosti i težnje za opštim dobrom. Zasnivajući se na svesnom ulaganju svoje dobre volje i plemenitih namera, ono predstavlja odgovorno delovanje prema sebi i drugima; delovanje u kome se sopstvenim primerom potvrđuju humani kriterijumi jednako vredni za sve ljude.

medjas

livraga_thumb

Horhe Anhel Livraga (Jorge Angel Livraga)

Osnivač Nove Akropole

Profesor Livraga, italijanske nacionalnosti rođen je se u Buenos Ajresu 1930. godine. Studirao je medicinu, istoriju umetnosti i filozofiju na Univerzitetu u istome gradu. Preminuo je u Madridu 1991. godine.

delia_thumb

Delija Steinberg Guzman (Delia Steinberg Gusman)

Međunarodna predsednica

Godine 1966. započela je sa studijama celokupnog programa škole filozofije Međunarodne organizacije Nova Akropola pod vodstvom njenog osnivača, profesora Horhea Anhela Livrage. Kasnije se pridružila nastavnom kadru kao predavač iz predmeta istorije filozofije, filozofije morala, simbologije, istorije religija, istočne filozofije, psihologije, metafizičke estetike, retorike i generalno svih predmeta koji su uključeni u program studija ove organizacije, priređujući pedagoške priručnike iz navedenih materija.

DaliborkaK_onama

Daliborka Kiković

Predsednica Nove Akropole u Srbiji

Postala je član Nove Akropole 1990. godine u Rijeci, gde je započela studije kompletnog programa filozofije. Kao član organizacije radila je kao vođa tima predavača i koordinator različitih edukativnih, volonterskih i kulturnih programa. Kao istraživač različitih učenja iz područja filozofije, simbologije i istorije autor je brojnih članaka o tradicijama starih naroda. Kao predavač, održavala je različita predavanja i kurseve u različitim gradovima i državama regiona.

medjas

Međunarodne deklaracije Nove Akropole

Deklaracija 2016
OPŠTA DEKLARACIJA, 2016

A) Generalna skupština MONA-e ponovo potvrđuje svoju odluku da razvija svoja tri pravca delovanja: filozofiju, kulturu i volonterstvo. Čineći to, ona nastoji da svima omogući pristup istinskom znanju kao leku protiv nasilja, straha i gubitka osnovnih vrednosti naših današnjih društava, dajući usmerenje ka moralnoj obnovi zasnovanoj na duhovnim vrednostima koje su zajedničke za sve ljude.

Generalna skupština poziva sva nacionalna udruženja, članice MONA-e, da se vode ovim principima u svim svojim aktivnostima.

Stoga MONA nastavlja da se zalaže za preventivno i konstruktivno delovanje u službi društva i prirode, podstičući svest koja je neophodna za aktivno učestvovanje i saradnju u inicijativama koje su plodotvorne i srodne onima koje razvija MONA.

B) Generalna skupština uviđa potrebu da se nastavi sa razvojem škola filozofije na klasičan način kao najboljeg sredstva za razvoj i obrazovanje, budući da filozofija podrazumeva praktičnu primenu koja unapređuje život i daje mu smisao, čineći ljude srećnijim.

MONA podseća da filozofska formacija podstiče suštinski deo ljudskog bića kroz razvoj razumevanja, intuicije i volje, što omogućava oslobađanje od ličnih i društvenih bolesti poput sebičnosti, fanatizma, nasilja i materijalizma, ostvarujući na taj način ciljeve i osnivačke principe MONA-e.

C) Generalna skupština uviđa vrednost aktivnosti MONA-e na području aktivnog učešća i saradnje sa institucijama i javnim i privatnim organizacijama.

Ona poziva svoje članice da nastave da podstiču razmenu filozofskih iskustva između ljudi različitog porekla, kulture i običaja, u cilju međusobnog nadopunjavanja.

D) Ona stoga predlaže dalji razvoj radnih timova za socijalne aktivnosti koje doprinose obrazovanju i obuci vezanima za očuvanje planete Zemlje i unapređenje ljudskih društava, kao što je predloženo jedinstvenim Sporazumom usvojenim u Parizu 12. decembra od strane sto devedeset pet zemalja, u okviru Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP 21).

E) Generalna skupština odaje priznanje različitim organizacijama i pridruženim članicama MONE za sve aktivnosti koje su ostvarene tokom prethodne godine u oblasti zaštite okoline, te filozofskog i socijalnog obrazovanja i obuke, što je vidljivo u Godišnjaku aktivnosti koji je predstavljen na ovoj Generalnoj skupštini.

Deklaracija 2015

OPŠTA DEKLARACIJA, 2015.

A) Generalna skupština MONA-e ponovo potvrđuje svoju odluku da svima omogući pristup filozofskom znanju i da primena filozofije postane bedem protiv nasilja i moralnih nevolja koje pogađaju savremeno društvo, promovišući moralnu obnovu kroz življenje transcedentalnih vrednosti koje omogućuju duboko obnavljanje čoveka.
Stoga, uloga Generalne skupštine nije samo da prenese moralnu inspiraciju, već i da podstakne praktičan razvoj osnovnih područja delovanja u svakom od nacionalnih udruženja koja sačinjavaju MONA-u.
U tom cilju, Skupština savetuje zemljama članicama MONA-e da sprovode programe podučavanja iz filozofije, kulture i volonterstva i da razvijaju najraznovrsnije filozofski usmerene aktivnosti. Cilj ovih programa i aktivnosti nije samo poduka o pozitivnom i konstruktivnom delovanju u korist društva ili prirode, već i porast svesti o potrebi prevencije delovanja koja nanose štetu društvu ili prirodi.

B) Generalna skupština podseća na činjenicu da se programi učenja MONA-e, kao škole filozofije na klasičan način, temelje na potrebi razvoja čoveka kako bi mogao da poboljša društvo i prirodnu okolinu velikodušnim delovanjem u korist opšteg dobra.

C) Generalna skupština prepoznaje pozitivno delovanje MONA-e u svetu i savetuje da se nastavi s vrednim društvenim i kulturnim radom koji je MONA sprovodila u proteklom periodu. Takođe predlaže da se nastavi sa saradnjom i aktivnim zajedničkim radom s drugim javnim i privatnim ustanovama i organizacijama kako bi se osnažila potrebna sinergija među organizacijama koje rade na polju filozofije, kulture i volonterstva.
Zbog toga predlaže da se nastavi s razvojem društveno aktivnih timova koji doprinose vaspitanju i obrazovanju ljudi na polju očuvanja planete Zemlje i unapređenja ljudskog društva.

D) Generalna skupština podržava aktivnosti koje su u toku prošle godine preduzele različite organizacije i udruženja koja deluju u sklopu MONA-e na području zaštite okoline i filozofskog i socijalnog obrazovanja i obuke, što potkrepljuje Godišnjak aktivnosti koji je predstavljen Generalnoj skupštini.
MONA podseća da istraživanje različitih područja znanja daje podsticaj suštinskom delu ljudskog bića, razvijajući na taj način razumevanje, intuiciju i volju za razvoj nesebičnosti, oslobađanje od materijalizma, fanatizma, nasilja i moralne iskvarenosti. Ovo treba da doprinese povećanju pojedinačne i kolektivne svesti o suživotu, što je jedan od temeljnih uslova za izgradnju budućnosti čovečanstva, kao što je navedeno u prvom osnivačkom načelu MONA-e.

Deklaracija 2014

OPŠTA DEKLARACIJA, 2014.

A) Generalna skupština MONA-e potvrđuje svoju odluku da podstiče filozofsko znanje i njegovu primenu u svakodnevnom životu čime se, temeljeći se na etičkim i građanskim vrednostima, doprinosi harmoničnijem suživotu i zbližavanju ljudskih bića što omogućuje efikasnije suočavanje sa globalnom krizom koja pogađa čovečanstvo.
S tim ciljem MONA predlaže da zemlje članice sprovode objedinjene programe na području filozofije, kulture i volonterstva čime se unapređuje vrednost ljudskog dostojanstva.

B) Program učenja Škole filozofije na klasični način MONA-e još jedan je primer važnog obrazovnog rada koji MONA sprovodi širom sveta.
Budući da je prioritet ljudi da se usavršavaju u okviru poštovanja i bratstva kako bi se podsticao razvoj boljeg društva, Generalna skupština predlaže da zemlje članice MONA-e razvijaju različite nivoe ovog Programa učenja kroz stepen stručnjaka, specijaliste i magistra.

C) Generalna skupština prepoznaje značajnu humanitarnu i filozofsku aktivnost Nove Akropole u više od dvesta gradova širom sveta, čija je efikasnost stekla priznanje velikih javnih i privatnih institucija.
Generalna skupština stoga predlaže da zemlje članice MONA-e nastave s organizovanjem socijalnih akcija kako bi pomogle ljudima u poteškoćama ili nevolji. S tim ciljem, zemlje članice treba da daju prioritet sistemima obuke i obrazovanja koje je ustanovila Nova Akropola, kako bi nastavile da pružaju stvarnu i delotvornu pomoć u različitim delovima sveta u kojima MONA deluje.

D) Aktivnosti na području zaštite životne sredine, koje su u toku prošle godine sprovodile različite organizacije i udruženja povezana s MONA-om, bile su zaista pohvalne, kao što može da se vidi u Godišnjaku koji je predstavljen Generalnoj skupštini.
Zbog toga, Generalna skupština podseća sve zemlje članice MONA-e na potrebu očuvanja naše zajedničke planete Zemlje i nastavka obrazovnog i akcijskog delovanja na polju ekologije i zaštite okoline. U tom smislu, preporučuje se da se uzme u obzir predlog Programa Ujedinjenih nacija za očuvanje životne sredine (United Nations Environment Programme – UNEP) i poziv za nominacije za nagradu Šampioni Zemlje (Champions of the world award) 2014, kojom se nagrađuju i podržavaju akcije i inicijative koje su imale pozitivan uticaj na životnu sredinu.

Deklaracija 2013

OPŠTA DEKLARACIJA, 2013.

A) Imajući u vidu destrukturiranje društva koje je vidljivo u mnogim krajevima sveta i frakcijske borbe koje uzrokuju alarmantno pogoršavanje ljudskih odnosa.

Generalna skupština proglašava da je neophodno i hitno da se obnove humane vrednosti koje predstavljaju stubove suživota među ljudskim bićima, sa ciljem da se podstakne svest o „velikoj porodici čovečanstva“. Kako ovo razmišljanje ne bi bilo samo teoretska konstrukcija bez praktične primene, Međunarodna organizacija Nova Akropola (MONA) u svim svojim aktivnostima mora promovisati obnovu trajnih vrednosti i ljudskih vrlina.

B) Imajući u vidu da je nemoguće negirati da živimo u svetu krize, svetu velikih ekoloških i društvenih promena.

Generalna Skupština podseća sve pridružene članice MONA-e da je neophodna promena u ekološkoj svesti koja će ukazati na iracionalnu eksploataciju prirodnih resursa Planete i upozoriti na nekontrolisanu industrijalizaciju koja je uzrokovala globalno zagrevanje Zemlje sa katastrofalnim posledicama koje ono uzrokuje na otapanje polarnih ledenih kapa i porast nivoa mora i okeana.

Na društvenom nivou, moramo imati na umu da će XXI vek biti vek globalnih migracija u potrazi za novim horizontima preživljavanja, uzrokujući društveno i porodično iskorenjivanje. Zbog toga, Nova Akropola mora delotvorno raditi u svim zemljama u kojima razvija svoje aktivnosti sa ciljem da ublaži „dehumanizaciju društva“. Međunarodni programi usmereni na zaštitu okoline moraju se intenzivirati kroz podsticanje saradnje sa drugim institucijama.

C) Imajući u vidu da je nužno ponuditi alternativna rešenja koja se podudaraju sa preporukama različitih internacionalnih organizacija sa ciljem da se generiše zajedničko dejstvo, MONA ponovo naglašava urgentnu potrebu za implementacijom Programa delovanja i aktivnosti koje podstiču bratstvo i toleranciju, znanje i celoviti razvoj ljudskih bića.

Generalna skupština saglasna je da su te ideje usko povezane sa tri područja rada koja predlaže MONA, kako na individualnom tako i na kolektivnom planu: filozofija, kultura i volonterstvo.

D) Imajući u vidu uspeh koji je poslednjih godina postiglo obeležavanje Svetskog dana filozofije.

Generalna skupština saglasna je da se nastavi održavanje aktivnosti u vezi sa Svetskim danom filozofije koga je promovisao UNESKO i koji ove godine slavi svoju desetogodišnjicu. Podsećajući da se taj dan obeležava svake godine trećeg četvrtka u novembru, naglašavamo važnost filozofije u našem svakodnevnom životu i potrebu, kako je ranije naglašeno, da se konstruktivno razmišlja o svetu i problemima koji pogađaju čovečanstvo. Imajući u vidu da se unutar MONA-e udružuje više od pedeset zemalja koje obuhvataju filozofske i žive izraze različitih kultura, običaja i jezika, dajući dodatnu vrednost Svetskom danu filozofije, budući da se u svakom od hiljadu lokalnih, regionalnih i nacionalnih udruženja koje sačinjavaju MONA-u razvijaju važne aktivnosti kroz susrete, predavanja, filozofske debate, umetničke i kulturne događaje.

F) Imajući u vidu brojne aktivnosti realizovane na polju podsticanja čitanja i konstituisanja klubova čitalaca u različitim zemljama MONA-e.

Generalna skupština zalaže se za nastavljanje tih aktivnosti podstičući interes za čitanje, prvenstveno među mladima.

F) Imajući u vidu da su tehnološki najrazvijenije zemlje na području astronomije već primetile i upozorile na neizbežnost jedne od najvećih solarnih oluja ove godine i najveće elektromagnetsko zračenje u poslednjih nekoliko vekova, od kada postoje naučna merenja, kao i na približavanje grupe asteroida koje je NASA nazvala „Near Earth Object”, čiji prolazak u blizini Zemlje može da izazive prirodne katastrofe.

Generalna skupština zalaže se za preduzimanje svih neophodnih mera predostrožnosti i poziva na filozofsko i građansko razmišljanje o odnosima između naše planete i Sunčevog sistema kao celine.

Deklaracija 2012

OPŠTA DEKLARACIJA, 2012.

A) Na godišnjoj skupštini 2012. godine, održanoj u Sao Paulu (Brazil), Opšta skupština MONA-e (Međunarodne organizacije Nova Akropola) odlučila je da nastavi sa razvojem svoja tri stuba, odnosno sa razvojem filozofije, kulture i volonterizma:

Prepoznajući potrebu za jačanjem veza solidarnosti, Opšta skupština MONA-e prihvata da je filozofija način osveštavanja koji ljudima omogućava pristup razumevanju čovekovog položaja; da kultura omogućava približavanje različitim formama znanja unutar različitih ljudskih zajednica koje obogaćuju našu planetu; i da je volonterizam važan oblik društvene saradnje koji zbližava ljudska bića u ljubavi za druge, kao praktičan put kojim se razvija sistem podsticanja na dijalog i suživot;

Preporučujemo da sve članice Nove Akropole pridružene MONA-i, kao i do sada, intenziviraju svoje aktivnosti u tri navedena područja – filozofiji, kulturi i volonterstvu, uz ojačavanje ovih kanala delovanja u postojećoj krizi koja globalno uništava planetu, gde god da postoji mogućnost njihovog zajedničkog doprinosa ublažavanju bola proizašlog iz krize.

B) Kao što smo isticali i u ranijim prilikama, Opšta skupština MONA-e smatra da ekonomska i društvena kriza koja alarmantno napada međunarodnu zajednicu ima svoje najdublje korene u krizi moralnih i etičkih vrednosti;

Uočavajući, kao što se može razabrati iz službenih izveštaja Ujedinjenih nacija, da kriza globalnih razmera utiče na planetu i generiše nestabilnost velikih banaka, velikih kompanija i preduzeća, sa razarajućim uticajem na život građana širom planete, povećavajući troškove života, uništavajući radna mesta, generišući siromaštvo, i da se izlaz iz krize ne uočava u kratkom roku;

Preporučujemo da se uzme u obzir da koreni ovog ekonomskog i društvenog poremećaja od koga pati naše društvo vrlo verovatno leže u opadanju poštovanja moralnih i etičkih vrednosti, koje je postalo očigledno tokom poslednjih nekoliko godina, i da je ovo otvorilo put korupciji koja utiče na političke i poslovne vođe. Zbog toga postaje neophodno da se hitno obnove najosnovnije vrednosti koje podržavaju pojam ljudskog dostojanstva, a to je ono što MONA, u različitim zemljama u kojima se odvija njen filozofski rad, može da podstiče kroz javna predavanja i aktivnosti koje pomažu u osvešćivanju potrebe za moralnom obnovom na planetarnom nivou.

C) Dajući važnost Godišnjaku koji se svake godine objavljuje na međunarodnom nivou, jer kroz njega međunarodna zajednica može da vidi primeran rad koji MONA, kroz moralne vrednosti i solidarnost, sprovodi u više od pedeset zemalja širom sveta;

Uviđajući da je objavljivanje MONA-inih Godišnjaka aktivnosti tokom više od deset godina postalo međunarodna potvrda našeg filozofskog, kulturnog i volonterskog rada, i da se u brojnim prilikama tražila naša pomoć i učestvovanje od strane državnih tela različitih zemalja u kojima se odvija naš rad;

Preporučujemo da se nastavi sa objavljivanjem Godišnjaka i njegovom distribucijom, kako u štampanom izdanju tako i u njegovom digitalnom obliku, sa ciljem da se nastavi sa promovisanjem vrednosti, ne zaboravljajući važnost međunarodne internet stranice MONA-e i službenih internet stranica svake od zemalja članica.

D) Budući da je UNESKO proglasio Svetski dan filozofije u mesecu novembru i da su različite zemlje članice ove organizacije u značajnoj meri učestvovale, preporučuje se njegovo obeležavanje u okviru civilnog društva;

Prepoznajući da u tom smislu MONA već godinama ulaže ogroman rad i u zemljama gde postoje njeni predstavnici svake godine u novembru organizuje specifične aktivnosti povodom Svetskog dana filozofije, sa značajnim lokalnim i međunarodnim značajem;

Preporučujemo da se nastavi sa ovim važnim radom na širenju filozofskih vrednosti, imajući na umu da filozofsko znanje, kao „umeće življenja“, predstavlja jedan od temeljnih stubova aktivnosti MONA-e, i način da se promoviše ideja „upoznaj samoga sebe“, kako podučavaju klasični filozofi.

E) Imajući u vidu da, u okviru međunarodnih aktivnosti koje sprovode različiti predstavnici MONA-e, saradnja sa međunarodnim, nacionalnim i lokalnim telima i vlastima predstavlja važan element;

Prepoznajući važnost aktivnosti koje u tom smislu sprovodi MONA, želi se staviti naglasak na aktivnost koja je održana u decembru 2011., kada su Stalnom veću Organizacije američkih država (OAS) prezentovane preporuke za jačanje demokratske kulture na oba američka kontinenta, a povodom desete godišnjice Inter-američke demokratske povelje. Imajući na umu da je MONA prisutna u dvadeset od trideset pet zemalja članica OAS-a i da je registrovana kao organizacija civilnog društva pred Organizacijom američkih država u Čileu;

Preporučujemo da se sa ovim važnim poslom nastavi ne samo na regionalnom nivou, u okviru Organizacije američkih država, već i da se proširi na kontekst Ujedinjenih nacija, gde MONA može da radi na produbljivanju građanskog suživota i dijaloga u civilnom društvu.

F) Imajući u vidu da je ukupna svetska populacija sa šest milijardi ljudi u 2000. prerasla sedam milijardi krajem 2011. godine, i da je pred ovim eksponencijalnim rastom sve složenija mogućnost prehranjivanja i sigurnosti za ljudska bića;

Uočavajući da se područja sa najvećom gustinom naseljenosti pre svega nalaze u zemljama u razvoju, gde su siromaštvo i glad ukorenjeni;

Preporučujemo da članice MONA-e pojačaju svoj humanitarni rad i potporu najugroženijima kako bi ublažile ogromnu neravnotežu sa velikim negativnim efektom na okolinu u kojoj se radi, primenjujući kriterijume supsidijarnosti, na osnovu kojih se, zahvaljujući činjenici da se aktivnosti MONA-e odvijaju u više od pedeset zemalja na različitim kontinentima, na najbolji način mogu obuhvatiti socijalne potrebe naglašene u okruženju svake od članica.

G) Podsećajući na strašnu prirodnu katastrofu koja je pogodila Japan u martu 2011. godine, uzrokovanu zemljotresom i cunamijem koji su za nekoliko sati opustošili veliki deo severoistoka ove zemlje izazivajući radioaktivno zračenje u Centrali u Fukušimi;

 

Prepoznajući potrebu da se, u okviru mogućnosti, spreče ovakvi tipovi prirodnih katastrofa, koje iz dana u dan postaju sve očiglednije širom planete i naglašavaju krhkost naše okoline;

Preporučujemo da se u svim sedištima Nove Akropole vodi računa o sistemima zaštite i sigurnosti u slučaju takvih nesreća i periodično održavaju vežbe evakuacije sa ciljem održavanja spremnosti na takve moguće iznenadne događaje, kao i da se sarađuje sa drugim organizacijama radi stvaranje mreže civilne zaštite u mestima gde postoje naša sedišta.

H) Budući da je UNESKO proglasio 2012. godinu za Međunarodnu godinu čitanja, potrebno je podsticati umeće čitanja među različitim slojevima stanovništva;

Prepoznajući da kroz čitanje ljudsko društvo ostvaruje napredak u negovanju kulture, koja ga usmerava prema boljem i višem nivou građanske i ljudske svesti;

Preporučujemo da različite zemlje članice MONA-e podstiču čitanje i stvaraju klubove za čitanje, pri čemu je potrebno koristiti kvalitetne biblioteke u okviru naših sedišta, čime će se podsticati znanje i, osim toga, pružati praktična i društvena svrsishodnost.

Deklaracija 2011

OPŠTA DEKLARACIJA, 2011.

Generalna skupština Međunarodne organizacije Nova Akropola (MONA) na godišnjoj skupštini 2011. godine, održanoj u Beču, Austrija, odlučila je da nastavi sa razvojem svoja tri stuba, odnosno sa razvojem filozofije, kulture i volonterizma:

Ponovo naglašavajući svoje uverenje da filozofija i pristup znanju ne treba da budu samo teoretski već da moraju da imaju i praktičan smisao koji nam omogućava da se mudro suočimo sa životom i da, oslanjajući se na znanja klasičnih filozofa, sreću možemo da postignemo kroz razumevanje sebe i poštovanje drugih, što je znak istinskog suživota koji nas čini humanijima i tolerantnijima;

Ponovo naglašavajući vrednost kulture kao neophodnog temelja, jer nam poznavanje istorije čovečanstva daje neophodne instrumente za bolje shvatanje našeg istorijskog trenutka i omogućava napredovanje prema budućnosti kroz praktične projekte koji ljudima, a posebno mladim generacijama, omogućavaju pristup obrazovanju bez diskriminacije bilo kog tipa, sa ciljem da se dostignu etičke, moralne i trajne vrednosti koje osnažuju ljudsko dostojanstvo i štite najosnovnija prava na život i suživot;

Ponovo naglašavajući potrebu da, kroz volonterske aktivnosti, altruistički ponudimo pomoć onima koji zbog siromaštva, nedostatka znanja ili sredstava, nemaju pristup najosnovnijim uslovima za preživljavanje; ova pomoć ne treba da se pruža isključivo društvu, nego i okolini, budući da okolina predstavlja neophodu bazu za život čoveka, jer je planeta kuća za sve nas;

U tom smislu, kao i proteklih godina, Generalna skupština MONA-e ponovo naglašava svoje uverenje da treba da nastavi da podržava inicijative različitih međunarodnih i nevladinih organizacija koje, na isti način kao MONA, naporno rade na poboljšanju zdravlja planete i na suživotu među ljudima koji na njoj žive. Zbog toga, naglašavamo da je potrebno da se nastavi sa radom na pružanju podrške u obeležavanju međunarodnih praznika i godišnjica, kao i da je potrebno da, osim podrške na rečima, organizacije, poput MONE i mnogih drugih na svetu, koje podržavaju ove ciljeve, podstiču međunarodnu saradnju da bi se ti ciljevi i ostvarili.

S obzirom da je 2011. godina proglašena Međunarodnom godinom volonterizma, i da Ujedinjene nacije pripremaju izveštaj o stanju volonterizma u svetu, na taj način podstičući raspravu o volontiranju na globalnom nivou;

S obzirom da je volonterizam način za rešavanje problema u vezi sa smanjenjem siromaštva, održivim razvojem, klimatskim promenama i prevenciji katastrofa, kako je to naznačeno u okviru Milenijumske deklaracije i Milenijumskih razvojnih ciljeva Ujedinjenih nacija;

Ne zaboravljajući da je osim Ujedinjenih nacija i Evropska unija takođe proglasila 2011. godinu Evropskom godinom volonterizma i da članovi i zemlje članice MONA-e u Evropi učestvuju u ovoj inicijativi i u drugim značajnim volonterskim aktivnostima već decenijama;

Odlučujemo da nastavimo sa svojim važnim volonterskim radom koji se razvija u više od pedeset zemalja sveta i koji je vidljiv u Međunarodnom godišnjaku, koji se izdaje na španskom i engleskom jeziku i distribuira u celom svetu; takođe odlučujemo da podržimo sve organizacije povezane sa MONA-om u njihovim naporima da osnaže odnose između civilnog društva i institucija, kako bi volonterske akcije bile što efikasnije u rešavanju i uklanjanju velikih društvenih i kulturnih problema sa kojima se čovečanstvo suočava u ovom milenijumu.

Podsećajući da je u svojoj Rezoluciji A/RES 61/193 Generalna skupština Ujedinjenih nacija prihvatila predlog da se 2011. godina proglasi Međunarodnom godinom šuma, sa ciljem podizanja svesti o tome da su šume sastavni deo održivog razvoja planete s obzirom na značenje koje imaju za ekonomiju, društvo i kulturu, kao i okolinu;

U tom smislu zemlje članice MONA-e već više od dvadeset godina sprovode kampanje pošumljavanja na različitim kontinentima na kojima deluju. Stoga MONA preporučuje da se nastavi sa ovim važnim radom, posebno u toku ove godine koja je posvećena šumama, sa istim ili još većim naglaskom nego proteklih godina, ne zaboravljajući pri tome izuzetno važan rad Nove Akropole tokom prošle, ali i decenije koja je započela, na prevenciji požara, pošumljavanju područja pogođenih prirodnim katastrofama, kao i očuvanju šuma koje sprovode volonteri Nove Akropole u različitim zemljama s velikim šumskim područjima, ali i na organizovanju obrazovnih kampanja o zaštiti okoline, nedavno sprovedenih sa očiglednim uspehom u prevenciji i zaštiti naših šuma, koje su pluća naše planete.

Imajući u vidu da je Organizacija američkih država proglasila 2011. godinu Međunarodnom godinom kulture kako bi promovisala obrazovanje i kulturu u Latinskoj Americi;

Naglašava se da je važno delovanje koje sprovodi Nova Akropola kako bi poduprla obrazovanje i kulturu širom sveta, a posebno u zemljama Latinske Amerike, odraz svesti njenih zemalja članica, prema kojoj kultura i obrazovanje predstavljaju dva temeljna stuba mira, tolerancije i skladnog suživota. U skladu s time, MONA predlaže da zemlje članice nastave sa radom kojim se pomažu kultura i obrazovanje, nadovezujući se na inicijativu Organizacije američkih država u zemljama Latinske Amerike.

Pored toga, Generalna skupština MONA-e ponovo izražava svoje uverenje da je važno da se nastavi sa radom na razvoju moralnih i etičkih vrednosti, što je jedan od njenih temeljnih ciljeva budući da ove vrednosti grade bazu za formiranje ličnosti. Ove vrednosti takođe pomažu ljudima u shvatanju čovečanstva kao zajednice ljudi sa slobodnom voljom, gde svi pripadamo istoj porodici, ne spekulativno i teoretski, već na efektivan način koji nas čini učesnicima u boli i sreći drugih, a to nam omogućuje da zajedno napredujemo u izgradnji boljeg sveta, prikladnijeg za život.

Deklaracija 2010

OPŠTA DEKLARACIJA, 2010.

Na godišnjoj skupštini održanoj u Činči (Chincha), Peru, Generalna skupština Međunarodne organizacije Nova Akropola (MONA), naglasila je sledeće:

Pozivajući se na svoje opredeljenje za kulturu mira i nenasilja, na način kako je to definisano od strane Ujedinjenih nacija, a vezano za Međunarodnu deceniju kulture mira i nenasilja za dobrobit budućih generacija; ova kultura temelji se na vrednostima, stavovima i ponašanju koji se odražavaju na i inspirišu društvene interakcije i duh solidarnosti, utemeljene na načelima slobode, pravde i demokratije, što omogućava rešavanje postojećih sukoba u međunarodnoj zajednici, zahvaljujući analizi njihovih dubokih uzroka, a pomoću dijaloga i pregovora;

Podsticati članove i zemlje članice da u potpunosti učestvuju u procesu razvoja društva, kako kroz filozofsko obrazovanje, što uključuje razmišljanje i delovanje, tako i kroz davanje primera harmoničnog suživota.

Podržavajući Rezoluciju Ujedinjenih nacija od 17. decembra 2007. godine kojom se 2010. godina proglašava Međunarodnom godinom približavanja kultura, a članovima i pridruženim članicama preporučuje da se tokom čitave godine organizuju susreti i aktivnosti na temu međuverskog i međukulturnog dijaloga, kao i na temu saradnje za mir, što može da uspostavi dijalog na visokom nivou i/ili interaktivnu razmenu sa civilnim društvom;

Promovisati sliku Međunarodne organizacije MONA kao primer zbližavanja među kulturama, budući da je svojom prisutnošću u više od pedeset i pet zemalja u svetu uspela da kroz studije filozofije podstakne kontinuiranu i duboku razmenu među članovima svojih zemalja članica. Na ovaj način, pokazala je blagotvorno dejstvo kulturne raznolikosti i razmenu iskustava između različitih kultura.

Naglasiti da problemi koji pritiskaju današnji svet kroz finansijske, socijalne i ekološke krize nezapamćenih i širokih razmera pozivaju na raspravu, dijalog i razmenu ideja među svim narodima sveta, što može da urodi i novim humanizmom za XXI i buduće vekove.

Podsetiti da će 2010. godina takođe biti Međunarodna godina biodiverziteta, jer su Ujedinjene nacije poslale poziv podsećajući da je ljudsko biće sastavni deo prirode i da je naša sudbina usko vezana za biološku raznolikost planete u celini. Ujedinjene nacije takođe podsećaju da bogatstvu raznolikosti preti opasnost od sve bržeg nestajanja, što je posledica ljudskih aktivnosti koje pogađaju sve, bez izuzetka, zbog alarmantnog pogoršanja životnih sistema, uzrokovanog klimatskim promenama.

Preporučiti podsticanje svih programa i aktivnosti koji će pomoći da se zaštiti nezamenjiva raznolikost života kako bi se smanjio gubitak biodiverziteta, podsećajući da je održavanje ravnoteže života na Zemlji od vitalne važnosti za sadašnje i buduće blagostanje čovečanstva.

Solidarisati se sa patnjama žrtava nedavnih zemljotresa na Haitiju i u Čileu, pozivajući ne samo na promovisanje razvoja spasilačkih timova, spasavanja i lečenja žrtava, već i pomoći i podučavanja pogođenog stanovništva u rekonstrukciji svoje zajednice u duhu solidarnosti.

Podsetiti da nam ove prirodne katastrofe ukazuju na krhkost naše planete, relativnost života i potrebu da ljudska bića daju najbolje od sebe u službi čovečanstvu.

Deklaracija 2009

OPŠTA DEKLARACIJA, 2009.

Na godišnjoj skupštini održanoj u gradu Bolu na ostrvu Braču, Hrvatska, Generalna skupština Međunarodne organizacije Nova Akropola (MONA) ističe sledeće:

Suočena s krizom koja je izbila širom sveta, Generalna skupština MONA-e izražava zabrinutost zbog činjenice da kriza ne pogađa samo materijalni nivo, uzrokujući posledice pogubne po svetsku ekonomiju, već da pogađa i osnovne vrednosti na kojima se zasniva ljudski suživot.

Skupština stoga zaključuje:

1. Reafirmisati uverenje da je filozofsko znanje jedan od temeljnih načina jačanja vrednosti i negovanja stoičkog stava prema životnim usponima i padovima, što pomaže ljudima da se sa nevoljama suoče uz veću samokontrolu i smireno stanje uma.

2. Budući da, etimološki, izraz „kriza“ znači „promena“ i da, kao takva, svaka „promena događaja“ jeste temeljna prilika za procenu situacije, kako lične tako i kolektivne, ona nam stoga može biti od pomoći pri razlikovanju onoga što je stalno i vredno od onoga što je prolazno i nepotrebno. Kako ističe Albert Ajnštajn u vezi sa krizom: Ne tražimo da se stvari promene ako nastavljamo da radimo po starom. Kriza može da bude pravi blagoslov svakom čoveku, svakom narodu. Jer, svaka kriza donosi napredak. Kreativnost je rođena iz patnje kao što se dan rađa iz mračne noći. Upravo se iz krize rađaju izumiteljstvo, otkrića i velike strategije.

3. Međutim, veliki deo čovečanstva oseća se bespomoćno i kriza, umesto da služi kao podsticaj, može da ga gurne u još dublje siromaštvo. S obzirom na to, iz sedišta zemalja članica u više od pedeset zemalja sveta, MONA može da ponudi značajnu pomoć u osiguranju materijalne, psihološke i duhovne podrške onima kojima je ona najpotrebnija, kako bi im se pomoglo da se što spremniji suoče s krizom.

4. U okviru Svetskog dana filozofije koji se, na inicijativu UNESKO-a, obeležava svake godine, MONA će, kao i protekle tri godine, nastaviti sa razvojem sveobuhvatnog programa prigodnih aktivnosti koje filozofiju povezuju sa umetnošću i istorijom, i promovisati filozofske vrednosti i ideje u okviru različitih područja aktivnosti, kako je prezentovano u Godišnjaku koji Institucija izdaje.

5. Generalna skupština MONA-e izražava uverenje o potrebi sistematske zaštite okoline kao nužne potpore ljudskim bićima kako bi živela u ambijentu u kome mogu da razvijaju svoje potencijale, ali i svest o tome da je Zemlja zajednički dom čovečanstva. Zbog toga, u svim zemljama članicama, MONA će uložiti naročiti napor u promovisanju ekološke ravnoteže i svesti o okolini kroz kurseve i predavanja, a pre svega kroz specifične i praktične akcije na zaštiti okoline, poput pošumljavanja, brige o čistoći prirodnog okruženja, kao i na obezbeđivanju pomoći u slučajevima katastrofa, bilo prirodnih ili onih koje uzrokuje čovek.

6. Kako je zaključeno na prošlogodišnjoj Generalnoj skupštini, MONA će nastaviti da učestvuje u međunarodnim događajima na poziv Ujedinjenih nacija i Organizacije američkih država (OAS), kako je utvrđeno njenim programom aktivnosti za nadolazeći period. Naročito, kao članica Savetodavne komisije Međuameričkog programa edukacije o demokratskim vrednostima i pravilima OAS-a, nastaviće da zajedno sa ostalim međunarodnim organizacijama u Latinskoj Americi radi na polju građanskog obrazovanja.

 

Deklaracija 2008

GENERALNA SKUPŠTINA MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE NOVA AKROPOLA, SAN SALVADOR, ČILE, APRIL 2008.

OPŠTA DEKLARACIJA, 2008.

Na godišnjem sastanku, održanom u gradu San Salvador (Salvador) 2008. godine, Generalna skupština Međunarodne organizacije Nova Akropola (MONA) želi da naglasi sledeće:

2007. godine navršilo se pedeset godina neprekidnih aktivnosti u službi filozofske misli, kulture, međunarodnog razumevanja, tolerancije i zaštite životne sredine.

Godišnja skupština stoga odlučuje:

1. Da ponovo potvrdi svoju nameru da nastavi sa radom na razvoju filozofije kao načina života, sa ciljem postizanja višeg stepena društvene svesti i ličnog znanja. Takođe, da nastavi sa radom na području kulture budući da, kao što smo već više puta naglasili, kulturni izrazi čovečanstva predstavljaju temelj boljih odnosa među ljudima i boljeg razumevanja i približavanja među narodima. Isto tako, da nastavi sa podsticanjem volonterstva, kao izraza nesebičnosti i solidarnosti među različitim društvenim grupama, što će pomoći da se učvrste veze harmoničnog suživota i poštovanja u okviru uzajamne saradnje i podrške.

2. Da nastavi sa razvojem svojih međunarodnih programa koji povezuju aktivnosti vezane za umetnost, muziku, društvene nauke, formiranje karaktera i volje, kao što se vidi iz Godišnjaka, koji se distribuira na svakoj Godišnjoj skupštini i u kome se navode sve aktivnosti MONA-e u preko pedeset zemalja širom sveta.

3. Da ojačava volonterske aktivnosti koje sprovodi bilo samostalno ili u saradnji sa Grupom za aktivnu ekologiju GEA. Ove aktivnosti se odvijaju u različitim delovima sveta i ne vezuju se samo za zaštitu okoline i ekološku ravnotežu, nego i za programe pomoći i akcije spasavanja u slučaju prirodnih katastrofa, poput zemljotresa u Peruu, ili pokretanje programa Hestia 2007. za saradnju i koordinaciju aktivnosti u operacijama potrage i spasavanja nestalih lica.

4. U okviru Svetskog dana filozofije, koji se na inicijativu UNESKO-a slavi širom sveta, MONA je pokrenula bogat program prigodnih aktivnosti koje filozofiju povezuju sa umetnošću, istorijom, sa promovisanjem filozofskih vrednosti i ideja, uz druge raznovrsne aktivnosti takođe predstavljene u Godišnjaku koji Organizacija izdaje.

5. Da naglasi podršku MONA-e u obeležavanju šezdesete godišnjice Opšte deklaracije o ljudskim pravima (1948–2008.), koju promovišu Ujedinjene nacije (UN), kao i njenu podršku inicijativi Evropske unije koja je 2008. godinu proglasila Evropskom godinom međukulturnog dijaloga.

6. Važno je pomenuti da je MONA učestvovala u nizu važnih međunarodnih događaja na poziv Ujedinjenih nacija (UN) i Organizacije američkih država (OAS). Posebno treba istaknuti da se MONA nalazi u sistemu savetodavnog odbora OAS-ovog Međuameričkog programa edukacije o demokratskim vrednostima i aktivnostima, zajedno sa drugim međunarodnim organizacijama koje u Latinskoj Americi deluju na polju građanskog obrazovanja. Poslednjih godina, MONA je nekoliko puta bila pozvana da učestvuje na Svetskoj konferenciji nevladinih organizacija, koju organizuje Odeljenje za javno informisanje UN-a.

Deklaracija 2007

GENERALNA DEKLARACIJA, 2007.
Na svom godišnjem sastanku, održanom 2007. godine u Briselu (Belgija), Generalna skupština MONA-e (Međunarodne organizacije Nova Akropola) želi da stavi naglasak na pedeset godina kontinuiranih aktivnosti u cilju podrške filozofskoj misli, kulturi, međunarodnom razumevanju, toleranciji i zaštiti životne sredine.
Stoga su donešene sledeće odluke:

Da je, kao međunarodna organizacija, u više od pedeset zemalja širom Severne, Centralne i Južne Amerike, kao i Azije, Afrike i Evope, obavljala važne aktivnosti radi ispunjenja gore navedenih ciljeva.
Da je tokom ovih pedeset godina tesno sarađivala kako sa međunarodnim, tako i sa nacionalnim ili nevladinim organizacijama, što dokazuju aktivnosti i dostignuća postignuta tokom ovih godina, a što je MONA redovno i detaljno objavljivala u Godišnjaku.
Da je, u okvirima mogućnosti nacionalnih udruženja članica MONA-e i u okvirima njihovih aktivnosti, odlučeno da se nastavi sa podrškom usmerenom ka osam Milenijumskih ciljeva razvoja, odobrenih od strane Ujedinjenih nacija, pošto oni „čine nacrt oko koga su se složile sve zemlje sveta i sve vodeće razvojne institucije na globalnom nivou“.
Da, s obzirom na postojanje nacionalnih asocijacija pridruženih MONA-i u zemljama Latinske Amerike i na bliske veze između nekih od njih i Organizacije Američkih Država (Organization of American States, OAS), takođe odlučuje da, kao organizacija civilnog društva, u ime zemalja u ovom regionu nastavi da pruža podršku važnom poslu koji obavlja OAS i da, naročito, podrži napore ove organizacije u širenju dostupnosti obrazovanja i u radu na održivom razvoju.
Da je, u vezi sa zemljama članicama MONA-e na teritoriji Evropske unije, na ovom generalnom sastanku odlučeno da se podrži predlog Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije da se 2007. godina proglasi Evropskom godinom jednakih mogućnosti za sve, čiji je glavni cilj „pokretanje široke debate o dobrobitima koje raznovrsnost pruža evropskim društvima i pružanje pomoći ljudima da postanu svesniji svojih prava na jednak tretman i život bez diskriminacije“. Ovo je od posebne važnosti, pošto jedan od osnovnih principa Osnivačke povelje MONA-e jeste „promovisanje duha univerzalnog bratstva među ljudima svih vera, rasa i socijalnog porekla“.
Da je, kao filozofski pokret koji je po prirodi humanistički, MONA uložila napore vredne pažnje u oblasti kulturnog razvoja da bi „ljudskim bićima omogućila da razviju svoje potencijale i da žive u harmoniji sa prirodom, shvatajući njene zakone“, kako se navodi u njenoj Osnovačkoj povelji. Stoga, MONA svojim udruženjima članicama širom sveta, koje zajedno čine broj od nekoliko hiljada članova, predlaže da tokom nastupajuće godine pojačaju svoj rad na promovisanju vrednosti harmoničnog suživota među ljudskim bićima, kao i da sarađuju radi upoznavanja sa i odbrane osnovnih prava, koja bi svako ljudsko biće, bez izuzetka, trebalo da bude u mogućnosti da uživa.
Da rad na ekološkoj i zaštiti životne sredine, koji MONA širom sveta obavlja tokom zadnjih pedeset godina, u značajnoj meri utiče na zaštitu naše životne sredine, ne samo kroz prevenciju, već i kroz opasne operacije spasavanja u slučajevima prirodnih katastrofa, gde važnu ulogu ima GEA (Aktivna ekološka grupa), koja je ogranak Nove Akropole, a što potvrđuju poruke zahvalnosti upućene od strane vlada, humanitarnih organizacija i drugih, navedene u našim godišnjacima.
Da je, naročito među mlađim ljudima, MONA bila veoma uspešna u promovisanju volonterskih grupa aktivnih u društvu, kombinujući individualni i zajednički život i razvijajući duh solidarnosti sa ljudima u najnepovoljnijim situacijama.
Da je, u globalizovanom svetu u kome živimo, MONA postala odličan kanal za širenje filozofske misli, pošto njena udruženja članovi širom sveta, kako je navedeno u Osnivačkoj povelji, imaju za cilj da „kroz komparativne studije filozofije, nauke, religije i umetnosti probude holističku viziju sveta“. Ovaj princip je u proteklim godinama predstavljao njen vodeći princip prilikom obavljanja kvalitetnog rada na širenju kulture i slobode misli, što će nastaviti da bude i ubuduće.
Tokom ovih pedeset godina, pridržavajući se učenja svog osnivača, filozofa Horhea Anhela Livrage Rizija, MONA je razvila kulturu „obrazovanja vrednostima“ kroz različite aktivnosti njoj pridruženih centara širom sveta. Kao što je kasnije istaknuto od strane UNESCO-a, vrednosti predstavljaju faktor traganja za „zajedničkim elementima duhovnosti koji se nalaze u svim svetim tradicijama“. Upravo njih MONA uporno promoviše kao deo obrazovanja vezano za te trajne vrednosti.
Da je filozof Horhe Anhel Livraga Rizi, osnivač MONA-e, u brojnim publikacijama i predavanjima već istakao da će smanjenje ozonskog omotača dovesti do zagrevanja planete, što bi za rezultat imalo topljenje polarnih ledenih kapa. On je tvrdio da bi ovo za posledicu imalo povećanje nivoa mora i priliv hladnih voda, što bi izazvalo reakciju suprotnu od zagrevanja: mini ledeno doba. Ovim studijama predvideo je ono što danas ističu brojna velika naučna udruženja. Slično tome, Generalna skupština MONA-e želi da naglasi i da je filozof Livraga Rizi primetio da će ovaj proces fizičke mikroglacijacije nositi bitne psihološke posledice, izazivajući pojavu izolacije i novog srednjeg veka u okviru društva.
Da je, uprkos ovim fenomenima degradacije u ljudskim odnosima, MONA u poziciji da stimuliše nastanak svesti o ovim problemima i da se, kroz svoj rad na integraciji kultura i ljudi, suprotstavi pomenutom procesu pojave novog srednjeg veka.

Deklaracija 2006

GENERALNA DEKLARACIJA, 2006.
Na svom godišnjem sastanku, održanom 2007. godine u Santjagu (Čile), Generalna skupština MONA-e (Međunarodne organizacije Nova Akropola) donosi sledeće odluke:
1. Želi da izrazi svoju posvećenost obrazovanju mladih u okvirima vrednosti koje podrazumevaju solidarnost i društvenu odgovornost, a koje su izuzetno bliske etičkim i filozofskim principima koji pokreću i MONA-u.
2. Povezuje se sa procesima globalizacije koji se javljaju u svetu i, kao međunarodna organizacija ustanovljena u više od pedeset zemalja, želi da svoju strukturu stavi u službu boljeg razumevanja među ljudskim bićima. Stoga, naglašava dijalektiku koja postoji između globalnog i lokalnog, i, kako bi sprečila da globalno zamuti lokalno, želi da uvede njihovu simbiozu, koja se može sumirati frazom „misli globalno, deluj lokalno“. Pomoću ovog principa supsidijarnosti, razni centri u okviru Nove Akropole, a koji čine deo MONA-e, pokušaće da promovišu razvoj regionalnog i lokalnog identiteta prilikom svakog sprovođenja svojih aktivnosti, pritom ne zaboravljajući na međunarodnu zajednicu kao celinu, i istovremeno koristeći prednosti ogromne međunarodne strukture, koju MONA stavlja u službu lokalnih zajednica i manjina.
3. Kao što je ukazao Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, MONA želi da u okvirima novog, globalizovanog društva razvije sve modele komunikacije koji se zasnivaju na novim informacionim tehnologijama. Ovo čini kako putem svoje međunarodne internet stranice (www.acropolis.org), tako i kroz nacionalne i lokalne internet stranice, kao i putem elektronskih časopisa i korišćenjem svih mogućnosti koje najnovija tehnologija nudi kako bi se filozofsko obrazovanje sa najvišim kriterijumima prenelo u najdalje delove planete.
4. Ponavlja svoju posvećenost društvu našeg vremena kroz implementaciju specifičnih akcija solidarnosti u različitim delovima sveta, gde prirodne katastrofe, siromaštvo, diskriminacija ili nepravda pogađaju one slojeve društva koji su u najnepovoljnijoj situaciji. Ovo je pomenuto i u Godišnjaku, izdatom od strane MONA-e (u papirnoj kopiji i na CD formatu), u kome se opisuju aktivnosti Nove Akropole preduzete prilikom katastrofa izazvanih cunamijem u Pacifiku, zemljotresima u Pakistanu, prirodnim kataklizmama poput onih kakve su pretrpeli El Salvador i Gvatemala, kao i bezbrojne akcije pomoći društvu, kakve su organizovane u sirotištima, domovima za stare, bolnicama itd.
5. MONA ponovo naglašava vrednost filozofije kao modela društvene posvećenosti, pošto vrednosti koje filozofsko znanje pospešuje u pojedincu promovišu svest o humanosti, koja mu omogućava da prepozna potrebe ljudskih bića, i da razvija želju za služenjem drugih. Na Generalnom sastanku, MONA insistira na praktičnoj strani filozofskog znanja kao nezamenjivom instrumentu za pružanje pomoći društvu našeg vremena i za razvoj većeg stepena solidarnosti.
6. Na kraju, nastavljajući sa radom koji obavlja od svojih početaka, pre četrdeset devet godina, MONA je odlučna da nastavi sa naporima neophodnim da bi se kultura u svim svojim pojavnim oblicima približila svim ljudima, bez obzira na njihove razlike u veri, rasi ili društvenom statusu.