Kulturno udruženje Nova Akropola
Nova Akropola | Kairos bog srećnog trenutka - Nova Akropola
2136
post-template-default,single,single-post,postid-2136,single-format-standard,ajax_updown_fade,page_not_loaded

Kairos bog srećnog trenutka

Posted by akropola in Kultura, Mit, Članci
Kairos - rekonstrukcija

Kairos – rekonstrukcija

Jedan od najlepših primeraka grčke umetnosti pronađen u našim krajevima sigurno je oštećeni reljef grčkog boga Kairosa iz IV veka p.n.e. Danas se čuva u umetničkoj zbirci „Kairos”, samostana Sv. Nikole u Trogiru.

Neka novija istraživanja ovog reljefa pokazuju da nije nađen u Trogiru, već je u doba renesanse donešen verovatno iz Grčke. Pronađen je u potkrovlju kuće koja je nekada bila u vlasništvu porodice Statilić (Statileo) koja je dala niz uglednih ljudi – diplomata, umetnika povezanih s ugarskim dvorom, svetskih putnika. Stoga se pretpostavlja da je neko od njih pronašao ovaj reljef negde u svetu i doneo ga u Trogir.

Smatra se da je ovaj prikaz najmlađeg Zevsovog sina najsličniji bronzanoj statui Kairosa, koju je izrezbario Lisip. Nažalost, statua nije uspela da se sačuva u minulim vekovima i danas je znamo jedino iz opisa u starim pisanim dokumentima. Prikazivala je boga srećnog trenutka kao mladića s krilima kako stoji na kugli s britvom u ruci. U kasnijem vremenu prikazivali su ga kao mladića bujne, na temenu kratko podšišane kose, sa vagom u ruci. Smatralo se da Kairos budno motri trenutak u kojem će tasovi vage doći u ravnotežan, povoljan položaj – trenutak sreće.

Epigram grčkog pesnika Posidipa (Posidippus) (poč. III veka p.n.e.) najpotpuniji je sačuvani izvor koji nam može pomoći da odgonetnemo Kairosovu zagonetnu pojavu. Epigram je pisan u formi dijaloga između posmatrača i same statue. U prevodu glasi otprilike ovako:

Odakle stiže vajar?

Sa Sikiona.

Njegovo ime?

Lisip.

A ti, ko si?

Kairos, ja prestižem sve.

Zašto hodaš na prstima?

Uvek sam u žurbi.

Krila na stopalima, čak?

Od vetra sam brži.

Zašto tako stežeš britvu desnom rukom?

Kako bih upozorio ljude da sam oštriji od oštrice britve.

Zašto ti pramen kose pada niz lice?

Nek’ ga zgrabi svako ko se nađe na mom putu.

A pozadi, zašto si ćelav?

Ma koliko velika želja bila, onaj koga preletim uhvatiti me neće.

Zbog čega  te umetnik stvorio?

Da podsećam ljude, stranče! S ovog trema, ja sam opomena svima.

kairos

Kairos, Trogir

Kairos se smatra bogom srećnog trenutka, onim koji se pojavljuje jednom u životu, dajući čoveku mogućnost da ga „uhvati za čuperak”. Onaj ko u tome uspe, smatran je srećnikom kome se ispunjavaju želje. Međutim, ovaj kratki odlomak Posidipovog dijaloga s Kairosom upućuje i na njegovo dublje značenje.

Kairos se nečujno i hitro kretao među ljudima pružajući im priliku da ga uhvate. Samom svojom pojavom Kairos poziva na budnost, oprez i odvažnost. Jer, oni koji zaobilaze probleme, koji su plahi i strašljivi u životu, koji se boje delovanja i promene, ne mogu da uhvate Kairosa. Izazovni, raskuštrani čuperak na njegovoj glavi pruža mogućnost, ali jedino od čoveka zavisi hoće li u jednom trenutku delovati. On sam mora izabrati. Ako pokuša, može uspeti ili ne, ali ako odluči ostati „na sigurnom”, ne rizikujući, nikada neće uhvatiti taj božanski trenutak. Kairos provocira, izaziva čoveka da čini hrabra i smela dela, da voli, da se žrtvuje za druge… Upravo zato, čuperak mu pada niz lice i može ga se uhvatiti jedino spreda, ako se čovek s njime suoči. Zato nimalo ne čudi  što je ovaj božanski mladić otraga ćelave glave, jer ako jednom preleti, nemoguće ga je uhvatiti. Situacija, pravi trenutak u kome nam je pružena šansa da reagujemo, odvažimo se i delujemo – prošao je jednom i zauvek.

Kairos vaga

Kairos vaga

Sve ovo upućuje na potrebu konstantne budnosti, spremnosti da se suoči se s „novim”, s izazovom koji pred nas postavlja život. Takav čovek ima mogućnost da pobedi samoga sebe i nadiđe vlastita ograničenja. Zbog toga se u literaturi često pominje da upravo Kairos simbolizuje brze odluke koje je donosio  Aleksandar Makedonski. Ova veza  proizlazi iz toga što je Lisip, najpoznatiji kreator Kairosa, bio vajar na Aleksandrovom dvoru.

Britva ili mač koga Kairos steže u ruci simbol je unutrašnje borbenosti i nepokolebljive volje pred kojima ne postoje zapreke. Drugim rečima, svaki put kada se čovek osmeli, kada se usudi da se suoči sa nečim novim, on postaje pobednik bez obzira da li je izgubio ili pobedio. Jer dobio je bitku najvredniju od svih – pobedio je samoga sebe, svoje strahove i svoja ograničenja. On tako postaje novi čovek, onaj koji je u stanju konstantne budnosti, spreman delovati, ne vezujući se za rezultate vlastitih dela.

Vaga koju Kairos drži u ruci nosi uopšteni simbol trenutka kada su dve sile – sile Neba i Zemlje – u najpovoljnijem položaju. To je trenutak kada se Nebo spušta ka Zemlji, a ona uzdiže ka Nebu; kada čovek dobija Kairosov božanski blagoslov. Tada ne postoje granice.

Za sve velike i male stvari u životu potreban je upravo JEDAN TRENUTAK. U njemu se rađamo, umiremo, donosimo odluke, pobeđujemo ili gubimo…

U njemu se pojavljuje Kairos  sa svojom vagom i daje mogućnost pobede, donosi nam miris slave i poziva da istinski živimo. Život se sastoji od takvih trenutaka, ostalo odnosi magluština zaborava… Jedan časak s Kairosom, trenutak u kome smo istinski živeli, vredniji je od sto godina života bez njega. U njemu smo dotaknuli večnost.

Možda baš sada iznad nas preleće Kairos tražeći Odvažne. Uhvatimo ga za čuperak… možda je tu upravo zbog nas.

medjas

Autor: Daliborka Kiković

07 Apr 2013

Tags: ,