POZORIŠTE MISTERIJA U GRČKOJ – TRAGEDIJA

Naša su deca učila da je pozorište tek fikcija, jedna više ili manje iskrivljena kopija stvarnosti. Pogrešno! Pozorište jeste stvarnost, oslobođena vremenskih i prostornih ograničenja. Čovek stvara tek njegove forme. Njegov duh je metafizički, zato ga i zovemo pozorištem misterija jer potiče od drevnih misterija i njihovog približavanja ljudima. Tačnije rečeno, grčko pozorište, koje je imalo svoj procvat u V veku p.n.e. razvilo se iz misterija u Eleuzini koja je bila prostorno i kulturno bliska Ateni.

***

Pozorište misterija je u svojoj osnovi pedagoško. Svaka njegova vrsta nastoji nečemu podučiti, a naročito tragedija. Iznenadnim obrtima i potresnim scenama pokušava se zadobiti pažnja gledalaca na takav način da on prestane da bude gledalac i postupno se uključi u delo kao još jedan glumac ili, u najmanju ruku, kao učesnik kojega se ovi događaji duboko tiču.

***

Tragedija je pozorišno delo u kom, pre svega, sudbina i bogovi upravljaju ljudskim delovanjem. Ljudi su podvrgnuti Zakonu, Dike, u Indiji nazvanom karma, po kome iz svake akcije proizlaze odgovarajuće reakcije sledeći neumoljivi moralni mehanizam. Ljudsko se delovanje upravlja putevima što ih je priroda za njega predodredila, a primena pogrešno shvaćenog pojma slobode dovodi do greha "oholosti" u ovom ili onom smislu.

***

Kada kažemo kako je Kolumbo "otkrio Ameriku", ne želimo, prema našem sadašnjem znanju, tvrditi da je on bio prvi evropski moreplovac koji je stigao na "novi kontinent". Tako i naziv "otac tragedije", koji je dan Eshilu, ne znači da pre njega niko nije pisao tragedije, nego da ih je Eshil znao podignuti na nivo univerzalnog i pretvoriti ih u opšte poznatu pozorišnu vrstu koja se mogla dalje razvijati na temama inspirisanim drevnim i sadašnjim, stvarnim i izmišljenim događajima.

***

Eshil je, prema rečima Mareja (Gilbert Murray), uokvirio tragediju u "fikciju nagle smrti i pritajenih boli koje nam otkrivaju postojanje drugih stvari ili vrednosti dostupnih čoveku iza vidljivih vrednosti fizičkog života ili smrti, sreće ili tuge. Dosegnuvši ih, ljudski duh može da pobedi i pobeđuje smrt".

***

Eshil nas tako stavlja u dodir s onim što bismo mogli nazvati "suština tragičnog". Prisetimo se da pobeda nad smrću, počevši sa psihološkom egzaltacijom koja kod umirućeg otklanja mogućnost straha, predstavlja deo dionizijskih misterijskih učenja.

***

Teme u Eshilovim delima temelje se u stvari na herojskom dobu. No jedna od njegovih velikih sposobnosti bila je prožeti ih misterijskim učenjem i prilagoditi ih vlastitom tragedijskom poimanju, kao i onome koji su njegovi savremenici mogli barem delimično razumeti.

***

Eshil je ljude nastojao poučavati moralnim načelima, navodeći ih da osete kako nesreća nije uvek kazna, već način pročišćenja koje oplemenjuje sve što dotakne. Veliki ljudi, heroji i polubogovi pate duboko, u skladu s vlastitom veličinom, zbog čega se njihove duhovne snage potvrđuju i povećavaju.

 

***

Pozorište je život u kome smo svi glumci, a kada nas to zadesi i gledaoci, što je drugi oblik glumca u ovom pozorištu. Svi smo mi na neki način glumci i nastojimo najbolje ostvariti svoju ulogu na sceni ili u gledalištu.

 

Jorge Angel Livraga

(Citati iz knjige El teatro misterico en Grecia - La Tragedia)